VIŠE SRBA UBIJENO U SARAJEVU NEGO MUSLIMANA U SREBRENICI: Trideset godina od opsade glavnog grada Bosne i Hercegovine - šta je istina, a šta laž?
IZVOR: Dragana PETROVIĆ - 07.04.2022 | 07:31
Stravičan je i podatak da je od 157.000 Sarajlija srpske nacionalnosti tamo ostalo njih svega 10.000.
Žene u crnom održale su u centru Beograda skup kojim su obeležile, kako tvrde, 30. godišnjicu od zločinačke opsade Sarajeva. Istovremeno, šefica diplomatije BiH Bisera Turković uputila je pismo svetskim zvaničnicima, tražeći da ne zaborave srpske zločine u Sarajevu, ni slovom ne pominjući ogromna stradanja Srba u gradu na Miljacki, iz kog su, praktično, etnički počišćeni tokom rata u BiH devedesetih godina.
Istina je, međutim, znatno drugačija od onoga što tvrde Žene u crnom i Turkovićeva: u Sarajevu je stradalo više Srba nego muslimana u Srebrenici, a od 157.000 Sarajlija srpske nacionalnosti, koliko ih je bilo po popisu iz 1991, tamo ih je ostalo 10.000. Brojke, reklo bi se, sve govore...
Prema izveštaju na 2.500 strana, koji je uradila međunarodna ekspertska grupa na čijem čelu je bio čuveni profesor iz Jerusalima Rafael Izraeli, muslimanske snage imale su čak 211 logor i kazamat za zatočene Srbe, a dve trećine ubijenih i ranjenih Srba nije imalo nikakve veze s ratnim dejstvima u BiH.
Foto: youtube.com/RTRS vijesti
Kako je za naš list objasnio predsednik srpskog kluba u parlamentu BiH Nenad Stevandić, u Sarajevu je ubijeno čak 8.000 Srba.
- Najveće etničko čišćenje sprovedeno je u Sarajevu, gde je ubijeno 8.000 Srba, mnogo više nego u Srebrenici. Zauvek je proteran najveći deo od oko 157.000 Srba, koji su, po popisu iz 1991, živeli u ovom gradu. Kada je konačno počela da se pomalja istina o srpskim žrtvama u Sarajevu, oni su odjednom prestali da budu Srbi i podignut je sramni spomenik, na kome piše da su tu stradali građani Sarajeva. Ali laž je napukla i istina se više ne može sakriti. Sarajevo mora da bude ugaoni kamen našeg sećanja, kao što je Jasenovac sećanje na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu - rekao je Stevandić.
Šef obezbeđenja generala Ratka Mladića i svedok tog vremena Branislav Puhalo ističe za Srpski telegraf da je sramno što se žrtve dele po nacionalnoj osnovi jer svakog ubijenog u Sarajevu treba žaliti.
- Vojska Republike Srpske nikada nije naredila ubijanje civila i potpuno je suludo optuživati Srbe, koji su najviše stradali u Sarajevu, za sve što se dešavalo u tom gradu.
Opsada Sarajeva
- 157.143 Srba živelo je u Sarajevu prema popisu iz 1991.
- 10.442 Srba danas živi u delu grada koji pripada Federaciji BiH
- 1.425 dan trajala je opsada Sarajeva, koja je počela 5. aprila 1992.
- 11.541 ljudi je, prema bošnjačkim izvorima, poginulo u tom periodu
- 8.000 srpskih civila ubijeno je u Sarajevu tokom 44 meseca
- 211 logora i kazamata za zatočene Srbe formirale su muslimanske snage
Reč poznatih Sarajlija
Nada Obrić, pevačica
Foto: Republika.rs
Studirala sam Pravni fakultet, nakon toga i radila u Sarajevu, a u Beograd sam došla uoči početka rata. U Sarajevu su ostali moja porodica, prijatelji, kumovi... Slala sam pakete da im pomognem. Razne strahote su se dešavale koje ne mogu ni da pojmim. Za moj mozak je bilo neshvatljivo da ljudi ustanu iz fotelja da beže u šume. Treba da se sazna i druga strana te priče
Sanja Đorđević, pevačica
Foto: ATA Images
Za svaki rat mogu samo da kažem ne ponovilo se nikome i nikada. Porodica moga muža bila je dve i po godine u ratnom Sarajevu i nemoguće je prepričati i dočarati njihov strah i šta su sve tada preživeli. Bili su gladni, nisu imali struju ni vodu, jeziv život, svaki dan neizvestan. Sreća je što su imali dobre komšije, pa su pravili špajz u liftovima, dovijali su se na razne načine da opstanu. Evo i nakon 30 godina sve te slike i priče želim samo da izbrišem iz glave i zaboravim
Prof. Tanasković: Strašna medijska hajka
Foto: Promo
U izveštaju nezavisne Međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu velika pažnja je posvećena pisanju zapadnih medija. Prema rečima člana ove komisije profesora Darka Tanaskovića, mediji su od 700 do 800 puta u određenom periodu govorili negativne stvari o Srbima, a o muslimanima samo jednom. To je i te kako doprinelo da se Srbi proglase za glavne krivce.
Sonja Karadžić za Srpski telegraf: Kriminalci su držali ljude kao taoce
Foto: ST/P.Divac
Sarajevo pod "opsadom Srba" zapravo je bio zatvoreni grad iznutra, prepun oružja, vojnih i paravojnih, mahom kriminalnih grupa koje su sopstveno stanovništvo držali kao taoce politike, hranjene sa zapada. Činjenica je da su zapravo muslimani mesecima ranije pravili spiskove Srba po adresama. Otvoreno su, lično i putem medija, iznošene ozbiljne pretnje i otkrivani planovi za dominacijom jednog naroda - muslimanskog. S ubistvom Nikole Gardovića bilo je jasno da je za Srbe u Sarajevu planiran pakao.
Velika većina naselja, sela i zemljišta u okolini Sarajeva bila je očevina i dedovina značajnog broja sarajevskih Srba. Pod takvim pritiskom i otvorenim pretnjama, svi koji su imali mogućnost, napustili su Sarajevo odlaskom na bezbedno. Ispred sebe su imali grad u kojem su rođeni, odrasli, školovani, radili, formirali porodice i ostavili sve što su stekli. Ali iza sebe su imali sledeći prsten gusto naseljenih oblasti neprijateljski nastojenog, dobro naoružanog stanovništva. Upravo su to one snage koje će nešto kasnije pokušati da etnički očiste te teritorije i od Hrvata.
Uostalom, o tome pišu skoro svi oficiri i diplomate nakon odlaska s Balkana. Kao i o ubijanju vlastitih građana i dejstvovanju s bolnica i škola u cilju optuživanja Srba, "humanitarnim konvojima oružja", izgladnjivanju stanovništva, isključivanju vode i struje, nad čime su jedini imali tu tehničku mogućnost, otimanju humanitarne pomoći za potrebe nekolicine moćnika... Sve to što viđamo i danas na istoku Evrope.