MUŠKARAC BACIO BOMBU NA KUĆU: Horor u Bosni i Hercegovini
IZVOR: Republika/M.S. - 31.10.2024 | 12:29
Silovita eksplozija probudila meštane.
Noćas je ulica Gornje Rosulje u Visokom bila poprište jednog neobičnog i zastrašujućeg događaja koji je probudio stanare ovog mirnog kraja. Naime, tridesetogodišnji Enes Alihodžić iz Visokog bacio je bombu u jedan čas iza ponoći, prouzrokujući štetu na sedam putničkih automobila, fasadi stambene zgrade i staklima na jednom od stanova.
Nakon ove eksplozije, Enes Alihodžić je brzo uhapšen, a portparol MUP ZDK Samir Valentić potvrdio je ovu informaciju. Ova vest je izazvala veliku pažnju javnosti i izazvala brojna pitanja o motivima i okolnostima ovog incidenta.
Podsećamo, noćas je ulica Gornje Rosulje u Visokom bila poprište jednog neobičnog i zastrašujućeg događaja koji je probudio stanare ovog mirnog kraja. Naime, tridesetogodišnji Enes Alihodžić iz Visokog bacio je bombu u jedan čas iza ponoći, prouzrokujući štetu na sedam putničkih automobila, fasadi stambene zgrade i staklima na jednom od stanova.
Uhapšen "bombaš" nakon eksplozije
Nakon ove eksplozije, Enes Alihodžić je brzo uhapšen, a portparol MUP ZDK Samir Valentić potvrdio je ovu informaciju. Ova vest je izazvala veliku pažnju javnosti i izazvala brojna pitanja o motivima i okolnostima ovog incidenta.
On je za Avaz rekao da potiče iz ugledne porodice, a njegov otac je imao 11 dece.
- Imam šest braće, nažalost od jednog brata sin je počinio ovo, to nikome ovde nije trebalo. Ne znam kako sam povezan ja u to, nisam nikada imao veze s tim vehabijskim pokretom, niti sam se s njima družio, nisam se ni s malim družio – kaže Ismet Sedić.
Kaže da otkako je dečak koji je počinio teroristički napad porastao nije ga često ni viđao, prenosi Srpskainfo.
- Radim u Gradskoj upravi, prema nikome nisam nikada ispoljavao neke svoje mržnje, za mene je svaki čovek isti bez obzira na veru i naciju. Ne znam zbog čega me mediji opisuju kao takvog. Pišu i da sam u Hrvatskoj, a tamo sam radio 1987. i 1988. godine. Jedina moja veza s dečakom je da sam njegov stric – priča Sedić.
Priča da je dečaka viđao samo kad ode kod brata jednom ili dva puta godišnje.
- On je i tada uglavnom bio u svojoj sobi, znao je da izađe da se pozdravi i to je sve, video sam ga jednom za Bajram u džamiji. Ovo me zgrozilo kada se desilo, da nije moj zgrozilo bi me, a kamoli ovako. Završio sam i u Hitnoj pomoći i bolnici nakon što su pisali da sam deo vehabijskog pokreta. Deca su mi zabranila da gledam televiziju, ali jače je to od čoveka – rekao je Sedić.