ZAPAD HOĆE DA OSUDI ŠEFA KREMLJA! Putinu će suditi u Hagu kao Slobi!
IZVOR: M. J. - T. B. - 02.03.2022 | 19:30
Međunarodni sud pravde u Hagu zakazao je za sledeću nedelju raspravu povodom zahteva Ukrajine da taj sud hitno naredi Rusiji da odmah prekine vojne akcije, a planirano je da Kijev 7. marta iznese svoje argumente, dok je 8. marta predviđeno da Moskva da svoj odgovor.
Zahtev sudu je podnet u subotu, a diplomatski izvori tvrde da iza tužbe, u stvari, stoje zapadne sile sa Amerikom na čelu i da je cilj da se pred sud izvedu ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi najbliži saradnici. Takođe, kancelarija tužioca je saopštila u utorak da će tražiti odobrenje suda za otvaranje istrage o navodnim ratnim zločinima u Ukrajini, samo nekoliko dana nakon ruskog napada.
PRIVREMENE MERE
Uoči rasprave predsednica suda Džoan E. Donahju iz SAD poslala je hitnu poruku ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, u kojoj je istakla neophodnost da Rusija ispoštuje bilo koji nalog koji MSP bude doneo. U tužbi Kijeva se navodi da je lažna tvrdnja Rusije da je invaziju na Ukrajinu izvršila da bi sprečila genocid, a od sudija se traži da nalože privremene mere za zaštitu Ukrajine.
Toma Fila, nekadašnji branilac Slobodana Miloševića u Hagu, za Srpski telegraf kaže da je siguran da će ovaj sud u narednom periodu doneti meru zabrane bombardovanja Ukrajine.
- Bitno je da se naglasi i to da smo istu tu meru tražili i mi kada nas je bombardovao NATO 1999, ali sud u Hagu tada to nije prihvatio. Bez obzira na to što oni budu odlučili, smatram da Putinu te mere neće poštovati i da će nastaviti onako kako on bude smatrao da treba - rekao je Fila.
Foto: youtube.com/printscreen
Darko Trifunović, direktor Instituta za međunarodnu bezbednost, takođe je za naš list komentarisao paralelu između Miloševićevog i Putinovog slučaja.
Foto: pixabay.com
Bela kuća: Kaznićemo ga na mnogo načina
Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki nagovestila je juče da će Sjedinjene Američke Države uložiti više napora da kazne ruskog predsednika zbog vojne intervencije u Ukrajini.
- Globalno jedinstvo NATO i drugih zemalja imaju za cilj da pozovu predsednika Putina na odgovornost, uključujući sankcije i druge poteze - rekla je Psaki.
Ona je dodala da je cilj da se minimizira Putinov uticaj u Rusiji:
- SAD direktno koordinišu sa ukrajinskim vojnim partnerima i razmenjuju obaveštajne podatke.
MALE ŠANSE
- Rusija je previše velika zemlja da bi se njoj dešavalo ono što se dešavalo nama. Smatram da će vrlo brzo biti doneta mera kojom će se zabraniti dalja agresija nad Ukrajinom. Takođe bih naglasio da je ovde tužba podneta protiv Rusije, kao države, a ne protiv Vladimira Putina, kao njenog predsednika. Sve u svemu, o nekoj dubljoj prognozi, o tome da li će Putin tu odluku poštovati ne bih sada mogao mnogo da kažem. Ono što bih istakao je svakako da osuđujem bilo koji vid agresije i smatram da je Srbija kao država zauzela dobar stav po pitanju trenutne situacije - ističe Trifunović.
Advokat Branislav Tapušković, koji ima bogato haško iskustvo i takođe je bio u timu odbrane bivšeg srpskog i jugoslovenskog predsednika, ukazuje na dvostruke aršine međunarodne pravde.
- Prvog dana suđenja Slobodanu Miloševiću, kad sam se prvi put pojavio i dobio priliku da nešto kažem, rekao sam da univerzalne pravde neće biti dok god svi koji su izvršili ratne zločine ne budu odgovarali. Rusi odavno ne prihvataju nadležnost tog suda, tako da šansi ima taman toliko koliko je trebalo suditi za zločine Amerikancima u Jugoslaviji, Iraku, Iranu i Avganistanu - kaže Tapušković za Srpski telegraf.
Kanada optužuje za zločine
Zahtevu Ukrajine se pridružila i Kanada. Otava je, naime, odlučila da se obrati sudu u Hagu da bi ispitao navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koje su ruske snage počinile u Ukrajini.
- Radimo sa drugim državama članicama Međunarodnog krivičnog suda da preduzmemo ovu značajnu akciju, kao rezultat brojnih navoda da su ruske snage počinile teške međunarodne zločine u Ukrajini - navela je kanadska ministarka spoljnih poslova Melani Džoli u saopštenju.
Ona je istakla da ovaj sud ima punu podršku i poverenje Kanade i pozvala je Rusiju da sarađuje.
Foto: Tanjug/AP
Hronologija procesa Miloševiću
- optužnica podignuta u maju 1999.
- Hagu izručen 28. juna 2001.
- suđenje počelo 12. februara 2002.
- preminuo u pritvoru 11. marta 2006.
Britanci: Pet dokaza da je Putin teško bolestan
Britanski Telegraf objavio je listu od pet dokaza koji ukazuju da je ruski predsednik teško bolestan. List se pozvao na obaveštajne podatke, ali i na izvesne znake koji bi to mogli da dokažu.
1. Izgled
Lice i vrat su mu u poslednje vreme natečeni, što ukazuje da se leči velikim količinama steroida, koji povećavaju rizik od infekcije i dovode do promena u raspoloženju i ponašanju. Fiona Hil, koja je radila u Beloj kući i srela se s Putinom više puta, tvrdi da on ne izgleda dobro i da se iza žurbe da pokrene invaziju na Ukrajinu možda kriju lični razlozi
2. Ogromni stolovi
Emanuel Makron i Olaf Šolc su tokom posete Moskvi morali da sede s druge strane ogromnog stola, pa čak i Sergej Lavrov. Telegraf ocenjuje da je razlog oslabljen imunitet i strah da ozbiljnije ne oboli od korone i drugih bolesti, a da nema dokaza da se vakcinisao sputnjikom, kako je to zvanično saopšteno
3. Obaveštajni podaci
Član obaveštajnog odbora Senata SAD Marko Rubio takođe tvrdi da s Putinom nešto nije u redu, ali da ne sme da govori o detaljima, osim da se sumnja da ima neuropsihološke probleme. Takođe, visoki francuski zvaničnik kaže da ruski predsednik više nije onaj čovek od pre dve godine, kada se takođe sreo s Makronom, i da je možda "pošandrcao"
4. Parkinson i rak
Valerij Solovej, bivši istoričar pri Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, rekao je u novembru 2020. da je moguće da Putin boluje od Parkinsonove bolesti i raka i najavio da će se zbog toga povući iz politike. To se, međutim, nije dogodilo, a Solovjev je zbog pritisaka napustio institut, a kasnije je uhapšen tokom opozicionih protesta u Moskvi
5. Žurba
Prema ruskom ustavu, Putin bi mogao da bude na mestu predsednika do 2036, pa su mnogi očekivali da će koristiti taktiku laganog slamanja Ukrajine. Pošto se dogodilo suprotno, Telegraf ocenjuje da mu očigledno ponestaje vremena i to povezuje s teškim zdravstvenim problemima
Foto: Republika