UKRAJINCI ŽILAVI, RUSI NISU ISKORISTILI SVOJE ADUTE! Srpski generali analiziraju borbe i situaciju na ratištu!
IZVOR: E. S. T. - 20.03.2022 | 08:47
Ukoliko bi se na strani Ukrajine angažovale snage NATO, a pre svega američke, postojala bi opasnost od nuklearnog rata
Za ozbiljnu analizu rusko-ukrajinskog rata bilo bi neophodno imati uvid u pouzdane informacije. Sada smo suočeni sa dve potpuno suprotstavljene tvrdnje: ruski predstavnici iznose da "sve ide po planu", a deo zapadnih i ukrajinskih predstavnika naglašava da su "herojskim otporom uspeli da zaustave agresora". U svakom slučaju, kako mediji prenose, vidi se da ima slučajeva žestoke borbe, ali i taktičkog nadmudrivanja, pre svega, oko velikih gradova. Ljudske žrtve, razaranja, izbeglice, političke i medijske manipulacije, karakteristike su i ovog oružanog sukoba, kaže u razgovoru za Republiku Branko Krga, general u penziji, bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije i Vojske SCG i nekadašnji načelnik Vojnoobaveštajne službe.
Kako s vojnog aspekta vidite delovanje ruskih snaga?
- Pre početka oružanih sukoba odnos snaga je bio izrazito u rusku korist. Sada je to u nekim elementima još izraženije jer su ruske snage, kako oni zvanično iznose, nanele značajne gubitke ukrajinskim snagama, naročito kada su u pitanju neka ozbiljnija borbena sredstva, kao što su avijacija, PVO sistemi i oklopne jedinice. Ruske snage, kako su saopštili, izvode "specijalnu operaciju", s ciljem zaštite ugroženog stanovništva u Donjecku i Lugansku, zatim demilitarizacije i denacifikacije. Izvesnu nedoumicu izaziva ruska taktika oko većih gradova, pre svega kada su u pitanju Kijev i Harkov. To što ruske snage ne ulaze masovnije u te gradove verovatno je deo taktike koja obuhvata pritiske i demonstrativna dejstva. U svakom slučaju, ruske snage, do sada, nisu upotrebile sve svoje potencijale, pre svega one strategijskog značaja, ali su, i pored toga, zadržale inicijativu na frontu.
A ukrajinskih?
- Ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke, ali se i dalje uporno suprotstavljaju ruskim snagama, primenjuju različite taktičke postupke, kao što je stavljanje borbenih sistema u naseljena mesta, nastoje da mobilišu što veći broj svojih građana za odbranu, angažuju strane dobrovoljce i plaćenike i traže političku i posebno vojnu pomoć na sve strane. Istovremeno, pokazuju i spremnost da pregovaraju o prekidu rata. Naročitu žilavost u borbama pokazuju one snage koje su Rusi okvalifikovali kao "nacističke".
Da li je to već viđeno, ima li nečeg novog? Čega?
- Konačna analiza o tome da li u ovom sukobu ima nečeg novog moći će da se izvede kada oružje utihne. Međutim, već sada se može konstatovati - ako ruske snage ostanu na proklamovanom karakteru svog angažovanja u vidu "specijalne operacije", s ograničenim snagama, navedenim ciljevima i bez namere da zauzimaju ukrajinsku teritoriju, onda bi se moglo konstatovati da je to ipak nešto novo.
Pobeda ili primirje
Naslućuje li se epilog i kakav?
- Svaki rat, pa i ovaj, završava se nekim političkim sporazumom o prekidu neprijateljstava. Do toga može da dođe, u osnovi, na dva načina. Prvi način je da jedna strana ostvari uverljivu pobedu. Drugi način je da obe strane shvate da bi nastavak sukoba bio necelishodan i da se saglase da dođe do dogovornog prekida rata, uz uvažavanje uslova obe strane. Postoji još jedna mogućnost, a to je da se rat proširi. Međutim, s obzirom na to da se već vode pregovori o prekidu neprijateljstva, malo je verovatno da bi se u sukob uključile, na primer, snage NATO na strani Ukrajine. Kada prestanu oružana dejstva i postigne se neki pouzdani sporazum koji bi se poštovao, moći će detaljnije da se sagledaju svi geopolitički, geostrateški i drugi aspekti ovog sukoba.
Zašto Rusi, kako neki tvrde, nisu upotrebili najveće adute? Koji bi to aduti mogli biti?
- Za svaku operaciju se definišu ciljevi, snage, vreme trajanja, zadaci pojedinih elemenata borbenog rasporeda i drugo. Jačina snaga zavisi od više faktora, a najvažniji su procenjena snaga protivnika i ciljevi koji se planiraju ostvariti. Poznati su deklarisani ciljevi ruskih snaga, ali je moguće da one imaju i neke zadatke koji nisu saopšteni javnosti. Prema tome, za sada je nejasno da li će ruska strana upotrebiti svoje "najveće adute". Ti aduti bi bili strategijska avijacija, glavnina vazdušno-desantnih i pomorsko-desantnih snaga, veći broj raketnih udara, kao i angažovanje jačih kopnenih, pre svega, oklopno-mehanizovanih jedinica. Za Rusiju, Ukrajinu, a i šire, bilo bi najbolje da ne dođe do angažovanja svih raspoloživih borbenih potencijala.
Postoji li opasnost od nuklearnog rata?
- Kako sada izgleda, takva opasnost ne postoji. Do nuklearnog rata moglo bi da dođe jedino ukoliko bi se na strani Ukrajine angažovale snage NATO, a pre svega američke. Do sukoba američkih i ruskih snaga već bi došlo u nekim ranijim slučajevima, ali se potvrđuje da su tehnološke karakteristike nuklearnog oružja predstavljale ključni faktor odvraćanja. Ostaje nam da verujemo da će oni koji komanduju takvim snagama imati dovoljno odgovornosti prema građanima svojih, ali i drugih zemalja i da neće doći do nuklearnog rata.
Neprihvatljivi gubici ruskih letelica
Svoju analizu dao je i penzionisani brigadni general avijacije Sreto Malinović.
Rusija je pokrenula ofanzivu po očekivanoj taktici upotrebe snaga. Napade su otpočeli dejstvima avijacije i krstarećim raketama po infrastrukturi RV i PVO Ukrajine radi uspostave prevlasti u vazdušnom prostoru, u čemu su ostvarili značajne rezultate. Paralelno s tim, krenuo je i kopneni napad, ali utisak je da su pogrešili u nekim procenama.
Ne znam koliko su računali da će trajati operacija, ali nejasni su mi i ljudi iz struke koji su prognozirali ili očekivali završetak za nekoliko dana. Ukrajina je velika država, teritorijalno i demografski, ima oko 44 miliona stanovnika i značajan borbeni potencijal. Kao da se zaboravilo da je Srbija, neuporedivo slabija u odnosu na NATO, odolevala vazdušnim napadima 78 dana, očuvala snage i sprečila kopnenu ofanzivu.
Vidljiv je pak priličan gubitak ruskih letelica usled dejstva lakih prenosnih raketnih sistema PVO i artiljerije. U početnoj fazi rata takvi gubici su neprihvatljivi, a značajno je usporen i tempo napredovanja kopnenih snaga.
U nameri da izbegnu veća razaranja gradova, civilne žrtve ruske kopnene snage su okružile i, u daljem napredovanju, iza sebe ostavile ukrajinske snage, sa zavidnim arsenalom oružja, koje su vršile dejstva ruskoj avijaciji, koja je nadletala pored njih. Bespilotne letelice nanele su značajne gubitke ruskim snagama na maršu i konvojima logistike, što otvara pitanje njihovog borbenog osiguranja i obezbeđenja, a usporava se i tempo napredovanja, produžava sukob i stvara neizvesnost koliko će trajati.
Mislim da cilj Rusije nije okupacija Ukrajine. Suština je da stave određene strateške objekte pod kontrolu, da obezbede Donjeck i Lugansk, kao i zaleđe Krima, ali i da izbace pretnju i potpuno odseku Ukrajinu od Crnog mora.
Ne izgleda da će se sukob skoro završi. Nadajmo se da neće doći do toga i da će rešenje uslediti što skorije za zelenim stolom.
Školski primer početka rata
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković izneo je svoj stav o situaciji u Ukrajini.
Školski primer, udžbenički, početka rata. Koriste se konvencionalna oružja. I sve je još dobro dok ne krenu da uzimaju i koriste ona iz takozvanih rezervi. Dalja strategija borbi obavijena je velom tajne. To znaju samo oni, na terenu, koji to bi to trebalo da znaju. Ne i mi.
Nisu ni Ukrajinci od 2014. sedeli skrštenih ruku. I oni su se pripremali. Zato, rekli bi neki, odolevaju. I nema ovde kreni-stani. Sukob će se završiti kada jedna od strana izađe kao pobednik, a druga kao poražena. To može biti na terenu ili za pregovaračkim stolom.