SLOM EVROPE U JUNU! Na snagu stupa odluka da se energenti plaćaju u rubljama
IZVOR: E. S. T. - 30.03.2022 | 19:02
Sutra na snagu stupa odluka Vladimira Putina da se ruski energenti plaćaju u rubljama, što članice G7 odbijaju, a što vodi u potpunu propast, tvrde stručnjaci
Evropi do juna preti potpuni krah nakon što će sutra na snagu stupiti mera ruskog predsednika Vladimira Putina da sve zemlje Starog kontinenta zvaničnoj Moskvi moraju da za isporuku energenata plaćaju u rubljama, a ne u evrima i dolarima, kako je to bilo dosad, pri čemu se prva na udaru našla moćna članica Evropske unije (EU) Nemačka, potpuno zavisna od ruskog gasa i nafte.
Do takvog poražavajućeg scenarija došlo je nakon rasplamsavanja ukrajinskog rata i Putinove odluke da na sankcije Zapada odgovori kontramerom da bi zaštitio domaću valutu. Na njegov udar članice grupe G7 najrazvijenijih zemalja sveta uglas su navele da će svoje obaveze prema Ruskoj Federaciji podmirivati kao i dosad, te da neće pristajati ni na kakve ucene. Međutim, izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova s početka ove nedelje potpuno ih je bacila na kolena.
Foto: Pixabay
6 ključnih pitanja i odgovora o krizi
1. ŠTA JE PUTINOV PREDLOG? Isporuka gasa i nafte nastavljena je uprkos ratu, pa ruski predsednik želi da mu energenti odsad budu plaćani u rubljama
2. KAKAV EFEKAT BI MOGAO DA IMA TAKAV PLAN? Uvoznici bi morali da nađu banku koja će im menjati valute u rublju, što bi morala da bude ruska banka. Većina ih je, međutim, trenutno pod sankcijama Zapada, osim malog broja državnih
3. KAKO JE PLAN DOČEKAN U EVROPI? Zemlje članice grupe G7 odbile su predlog Kremlja, tvrdeći da one imaju ugovore s Rusijom i da se njihove odredbe o načinima plaćanja ne mogu menjati preko noći
4. ŠTA JE PUTINOV MOTIV? U teoriji je namera da se podrži i ojača rublja, ali i da "Gasprom", koji ima obavezu da 80% svojih prihoda u stranim valutama daje Centralnoj banci Rusije, dobije domaću valutu da bi s njom mogao da trguje. S druge strane, rezerve deviza iz "Gasproma" bile bi zaštićene u banci sada, kada je veći deo njih zamrznut u inostranstvu zbog sankcija
5. KOJE SU POSLEDICE TAKVE MERE? Nemačka je juče izdala prvo od tri upozorenja na moguće nestašice energenata, pri čemu je najdramatičnije ono kada dolazi do gašenja industrije da bi se sačuvala domaćinstva. Do toga, međutim, tvrde iz Berlina, još nema razloga da dođe, a neki od vodećih nemačkih analitičara veruju da Putin blefira
6. ZAŠTO SU ENERGENTI TAKO VAŽAN FAKTOR TOKOM RATA? Evropska ekonomija ostaje u velikoj meri zavisna od Rusije 55% svog uvoza gasa i 34% nafte
- U našoj situaciji teško da je moguće da budemo humanitarci. Ako nema para, nema ni gasa - bio je jasan Peskov, što je u trenu u svetu pokrenulo lavinu spekulacija s čim će se Evropa suočiti nakon 31. marta i da li će se zaista obistiniti predviđanja ekonomskih stručnjaka da će najpre Nemačku, a zatim i ostale zemlje Starog kontinenta, dočekati kriza praćena inflacijom, recesijom, nestašicama i socijalnim nemirima, onakvim kakvi nisu viđeni još od Drugog svetskog rata. Takvog mišljenja je analitičar Branko Pavlović, koji je objasnio da Berlin, iako je najavljivao, nema nikakve šanse da u kratkom roku pređe na uvoz tečnog naftnog gasa i za njega izgradi terminale.
Foto: Tanjug/AP
Rublja skače, Medvedev najavio novi svetski poredak
Ruska valuta rublja nastavila je uspon prema dolaru i evru ka nivoima od pre početka rata u Ukrajini, pa je tako registrovan rast od jedan odsto. Istovremeno, zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da dosadašnji finansijski sistem neće opstati i da će države morati da se dogovore o novom finansijskom svetskom poretku. Kako je naveo, nastupa era regionalnih valuta, poručivši da će odlučujuću reč ubuduće imati države s jakom privredom, a ne one koje stalno povećavaju svoj državni dug.
- Čak i kada bi do 2026, kako tvrde, imali dva terminala, oni bi mogli da zamene svega deset odsto gasa koji Nemci inače dobijaju iz Rusije. Tako da, ukoliko zaista budu insistirali na tome da neće uzimati ruske energente, vidim potpuni krah nemačke privrede negde u junu. Naravno, oni će od 31. marta moći još neko vreme da troše svoje rezerve, a sama Rusija je ostavila još nekoliko dana za dogovor kako će dalje. Ali, recimo, da u junu nemačka privreda, praktično, staje jer ta energija ne može ničim da se supstituiše - upozorio je Pavlović, aludirajući pritom i na nedavni dogovor EU sa SAD o isporuci tečnog gasa, koji bi, kako tvrde stručnjaci, zadovoljio svega 10 odsto potreba Unije, a pritom je drastičnije skup od onoga što nudi Rusija.
Šamar Evropi i od OPEK?
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK), među kojima su i Ujedinjeni Arapski Emirati s princom prestolonaslednikom šeikom Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom na čelu, mogla bi da zada žestok udarac Evropi i okrene joj leđa kada su u pitanju pozivi da eventualno OPEK pomogne u isporuci energenata ukoliko saradnja s Rusijom bude otkazana. Naime, OPEK je od 2016. u savezu s Ruskom Federacijom da bi se održala stabilnost proizvodnje i cene nafte, te je upozorila Stari kontinent da nikako ne uvodi embargo na rusku naftu jer bi to izazvalo kataklizmu na svetskom tržištu.
Na katastrofu koja predstoji upozoravao je i nemački kancelar Olaf Šolc, koji je, govoreći pred parlamentom, najavio težak period za sve.
- Iznenadni embargo na uvoz ruske energije iz dana u dan bi značio gurnuti našu zemlju i celu Evropu u recesiju - rekao je Šolc, čija zemlja, kako navodi Dojče vele, svakodnevno Rusiji daje na stotine miliona evra za nabavku energenata.
Nemci ostaju bez ulja i pomfrita
Nemački građani ovih dana zbog ukrajinske krize u prodavnicama prazne rafove sa suncokretovim uljem, a prvi ugostitelji zbog nedostatka te osnovne namirnice izbacuju iz jelovnika pomfrit. Jedan od njih je i Fredi Bazel iz Darmštata, koji je već izbrisao iz menija prženi krompir, a za Bild je otkrio da je to morao da učini kako zbog sve viših cena jestivog ulja potrebnog za friteze tako i zbog njegove nestašice. Bazel je, kako je sam naveo, u januaru plaćao 90 centri za litar ulja od uljane repice, a danas ono košta i do četiri evra po litru. U nemačkim supermarketima cene ulja su skočile čak 29 odsto. Inače, Nemačka je jedan od najvećih uvoznika suncokretovog ulja i ulja od uljane repice iz Ukrajine, koja su mnogo jeftinija od onih domaće proizvodnje. S druge strane, Austrija je saopštila da ona nema problema s ponudom ulja.
- Od početka rata u Ukrajini 24. februara Evropska unija je isplatila 21 milijardu evra za uvoz fosilnih goriva iz Rusije - prenosi taj list i dodaje da je onda jasno koliko je za Nemačku poguban bilo kakav prekid saradnje s Moskvom.
Vi ste izazvali krizu istorijskih razmera
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je na sednici Saveta bezbednosti UN o humanitarnoj situaciji u Ukrajini, na kojoj je Moskva optužena da je intervencijom u bivšoj republici SSSR pokrenula glad u svetu, poručio da su pravoj kataklizmi, u stvari, doprinele jednostrane sankcije Zapada uvedene njegovoj zemlji. On je trenutnu situaciju nazvao ekonomskom krizom istorijskih razmera, samo nekoliko sati nakon što je Rusija u UN optužena da je izazvala glad u svetu.
Foto: pixabay.com
Mediji, pritom, primećuju i da se može očekivati da se kriza poput lavine s najmoćnije članice Unije slije na ostale evropske zemlje budući da je mreža za isporuku energenata iz Rusije isuviše komplikovana i kada bi se jednom obustavila, prekinuo bi se dotok mnogima koji se oslanjaju na Moskvu.
U Srbiji se razrađuju svi scenariji
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije saopštilo je juče da se i na nivou naše zemlje razrađuju sve varijante za slučaj prekida isporuka nafte kompaniji NIS Jadranskim naftovodom (JANAF). Kako je navedeno, obezbeđivanje stabilnog snabdevanja naftnim derivatima je prioritet za ministarstvo.
Kristof M. Šmit, šef Instituta Lajbnic za ekonomska istraživanja, istakao je da je razmere predstojeće krize preteško predvideti, a da je posebno rizično to što je iz Rusije najavljeno da bi plaćanje u rubljama moglo da se zahteva i za druge proizvode poput ulja, žita, metala, đubriva i drveta. To je juče potvrdio i predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin, umirivši ipak malo svetske moćnike najavom da potpuni prelazak na plaćanje u rublji neće biti momentalno, već postepeno.
Bonus video: