NATO ULAZI U RAT U OVA TRI SCENARIJA! Situacija je ekstremno ozbiljna, Stoltenberg je najavio nešto od čega se trese svet: Sve će se znati za dva meseca!
IZVOR: Republika - 10.04.2022 | 13:29
Analitičari strahuju da je u aktuelnoj napetoj situaciji na globalnom nivou zbog rata u Ukrajini jedna iskra mogla da rasplamsa konflikt, a evo kako bi to moglo da se dogodi.
Rat u Ukrajini ušao je u 46. dan, a iako su se u prethodnom periodu pojavljivali nagoveštaji da bi konflikt uskoro mogao da se privede kraju, u ovom trenutku se čini kako je mogućnosti da do mira dođe u što kraćem roku, sve manje.
Na to ukazuju i nagoveštaji iz samog vrha NATO predvođenog generalnim sekretarom tog saveza Jensom Stoltenbergom, gde se već neko vreme razmatra potencijalna mogućnost da ruski predsednik Vladimir Putin na tlu bivše republike SSSR upotrebi zabranjeno oružje, poput hemijskog i biološkog. To bi, kako je potpuno otvoreno otkrio i sam Stoltenberg, značilo da Alijansa mora da preispita ulogu u aktuelnom konfliktu i "pokuša da zaštiti svoje interese", a posebno svoje partnere na istoku Evrope.
U skladu sa tim je on u najnovijem nastupu najavio i da će unutar same Alijanse doći do ozbiljnih preraspodela i reformi, a što će se se, kako je naglasio, videti za dva meseca.
- Svedočimo novoj stvarnosti, "novom normalnom" za evropsku bezbednost. Zato smo zatražili od naših vojnih zapovednika da pruže opcije za ono što nazivamo resetovanjem, to jest dugoročnim prilagođavanjem NATO - rekao je Stoltenberg, apostrofirajući da bi vojne trupe u istočnoevropskim zemljama članicama trebalo da postanu "punopravno sredstvo odvraćanja".
On je u razgovoru za britanski Telegraf otkrio da će odluke o svemu biti donesene na samitu Alijanse koji će se u junu održati u Madridu.
- Ukrajina se sada brani od invazije tako da sve što ona radi jeste defanzivne naravi. Oni brane sopstvenu zemlju, svoj narod. Imaju najrazličitije oružje, od starog sovjetskog naoružanja do modernog koje im šalju zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva... Sve što Ukrajina radi s tim naoružanjem je defanzivno. Mi ovde govorimo o odbrani od invazije, od brutalne vojne sile koja je navalila na njihovu zemlju - pojasnio je Stoltenberg i naglasio kako se sada ulazi u novu fazu rata.
Foto: Tanjug/AP
- Rusija je pomakla svoje snage sa severa, ali one se ne povlače nego se pregrupišu i repozicioniraju za odlučujuću bitku u Donbasu. To će uslediti u narednim nedeljama - istakao je generalni sekretar NATO.
U takvom razvoju situacije analitičari veruju kako postoje tri scenarija u kojima bi Alijansa mogla da udari na Putina.
Bitka za Odesu
Ukrajinske snage iz Odese ispaljuju projektile kojim ih je snabdeo NATO i pogađaju ruski ratni brod u Crnom moru, pri čemu gine gotovo 100 ruskih vojnika i mornara. Smrt tako velikog broja ljudi u jednom napadu bio bi događaj bez presedana i Putin bi bio pod pritiskom da na neki način odgovori.
Foto: Japan Joint Staff
Ruski napad na NATO
Ruski strateški projektil pogađa konvoj vojne opreme koji iz neke NATO zemlje, poput Poljske ili Slovačke, ulazi u Ukrajinu. Ako bi bilo žrtava na strani neke članice Alijanse, u tom slučaju bi mogao da se aktivira član 5 Severnoatlantske povelje te bi čitav savez stao u odbranu napadnute članice.
Eksplozija hemikalija
Usled žestokih borbi u Donbasu događa se velika eksplozija industrijskog postrojenja pri čemu se otpuštaju otrovne hemikalije i gasovi. Iako se nešto slično već dogodilo, nije prijavljeno da je iko poginuo. Međutim, ako bi to rezultiralo masovnom pogibijom kao što je bio slučaj u Siriji, kad je u Guti navodno upotrebljen otrovni gas, i da se ustanovi da su za napad krivi Rusi, NATO bi bio primoran da odgovori.
Naravno, moguće je da se nijedan od ovih scenarija ne ostvari.
Finska ipak u Alijansi?
Finska se priprema za potencijalno istorijsku odluku koja bi mogla da bude donesena pre "sredine leta", a reč je o zahtevu te zemlje za učlanjenjem u NATO. To bi, kako javlja britanski Gardijan, služilo kao mera odvraćanja od moguće ruske agresije.
- Ova država je tradicionalno bila vojno nesvrstana, delom da ne bi provocirala svog istočnog suseda s kojim deli granicu dugu oko 1.300 kilometara. Međutim, ruska invazija na Ukrajinu dovela je do snažnog skoka podrške finske javnosti promeni takve politike, pa je udvostručen postotak onih koji se putem anketa izjašnjavaju za učlanjenje u Alijansu sa 30 na čak 60 odsto - navodi Gardijan i citira reči bivšeg finskog premijera Aleksandera Stuba.
- Nikada nemojte potcenjivati sposobnost Finaca da donose brze odluke u trenucima kada se svet menja - naglasio je on.