EPSKA BITKA U FRANCUSKOJ! Da li je ovo kraj Makrona ili Le Penove, izlaznost mala, Evropa drhti: NEIZVESNOST JE NIKAD VEĆA!

Foto: Tanjug/AP

EPSKA BITKA U FRANCUSKOJ! Da li je ovo kraj Makrona ili Le Penove, izlaznost mala, Evropa drhti: NEIZVESNOST JE NIKAD VEĆA!

Oči celog sveta uprte su danas u Francusku gde se održava drugi krug predsedničkih izbora.

Na njima su koplja ukrstili višegodišnji suparnici - aktuelni centristički lider zemlje Emanuel Makron i njegova ljuta protivnica iz redova desnice Marin Le Pen. Ona je tokom čitave kampanje disala za vratom šefu države i pojačavala strahove Evrope da će upravo ta "Putinova devojčica", kako je pogrdno zovu u zapadnim medijima, uspeti da uđe u Jelisejsku palatu. 

Prema preseku stanja od danas u 12 sati po lokalnom vremenu, zabeležena je izlaznost od 26,41 odsto, što je, imajući u vidu izbore iz 2017, kada su Makron i Le Penova takođe bili u areni, mnogo manje. Naime, pre pet godina je na dan izbora u 12 sati izlasnost bila 28,23%, što, kako navodi Rojters, ide u prilog činjenici da će rezultati glasanja biti neizvesniji nego ikad. 

- Ono što delimično uliva nadu zapadnim krugovima jeste činjenica da je izlaznost pre dve nedelje, tokom prvog kruga, bila manja od ove sada i iznosila je u podne 25,48% - rekao je za Rojters neimenovani francuski zvaničnik, aludirajući na činjenicu da bi mala izlaznost, ukoliko takav trend ostane do zatvaranja biračkih mesta, mogla da ide na ruku Le Penovoj. 

Svi analitičari slažu se u oceni da će današnji izbori definitivno dovesti do tektonskih promena na svetskom geopolitičkom planu, posebno zbog činjenice što se dešavaju u trenutku ukrajinske krize. Ta kriza, međutim, pokazala se kao svetska, a budući da Evropska unija (EU) od odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel nema adekvatnog lidera, eventualnim Makronovim porazom Brisel bi bi ostavljen na milost i nemilost kako Sjedinjem Američkim Državama, tako i Ruskoj Federaciji, čega se zapadni centri moći posebno plaše. 

Takođe, takav scenario značio bi brisanje Makrona sa političke scene, kao i uspon političarke koja bi lako mogla da uzdrma aktuelni svetski poredak, baš kao što je to 2016. učinio sada već bivši lider SAD Donald Tramp. 

Foto: Tanjug/AP

Centrista Makron tražio je tokom kampanje od birača da mu veruju za drugi petogodišnji mandat uprkos što su ga u zemlji uzdrmali brojni protesti, kako tokom pandemije koronavirusa, tako i sada zbog rata u Ukrajini. Dok ga jedni optužuju da nije zauzeo dovoljno čvrst stav prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, drugi su od njega zahtevali da ne okrene Moskvi leđa u potpunosti jer bi to "Evropu odvuklo u ambis". Upravo se u tom prostoru našla Le Penova, koja je osudila rusku agresiju na Ukrajinu i tako pobrala simpatije antiruskih snaga u Francuskoj, ali je istovremeno ostavila prostora za eventualne pregovore s Kremljem "kada konflikt u bivšoj republici SSSR bude okončan". 

- Podrška Le Penovoj u biračkom telu Francuske porasla je tokom ove kampanje na najviši nivo ikada, a mnogo će sve zavisiti od toga koliko će ljudi izaći na izbore. Mnogi od onih za koje se očekuje da izaberu Makrona to čine kako bi sprečili Le Penovu da uđe u Jelisejsku palatu pre svega zbog njenih previše ekstremnih i antidemokratskih ideja kao što je plan da zabrani nošenje muslimanskih marama u javnosti ili njene veze sa Rusijom - navodi NBCnews. 

Foto: Tanjug/AP

Uprkos svemu tome, sva istraživanja javnog mnjenja poslednjih dana aludiraju na to da se 44-godišnjem Makronu smeši drugi mandat, iako je razlika u odnosu na njegovu 53-godišnju nacionalistički orijentisanu rivalku varirala od šest do 15 procentnih poena. Ankete su, takođe, predviđale mogući rekordan broj ljudi koji će ili dati prazan glas ili uopšte neće glasati.

Pobeda Makrona na glasanju učinila bi ga prvim francuskim predsednikom u poslednjih 20 godina koji je osvojio drugi mandat. U prvom krugu on je, podsetimo, osvojio 27,8 odsto podrške, dok je drugoplasirana Le Penova dobila 23,2 odsto. 

Dobar znak za Makrona je što je pre pet godina na izborima osvojio podršku od 24 odsto, što znači da mu je popularnost, uprkos svim pritiscima, ipak porasla. 

- Rezultat glasanja u Francuskoj, nuklearno naoružanoj zemlji sa jednom od najvećih svetskih ekonomija, takođe bi mogao da utiče na sukob u Ukrajini, pošto je Francuska igrala ključnu ulogu u diplomatskim naporima i podršci sankcijama Rusiji - podseća NBCnews i navodi da bi Makronova eventualna pobeda potencijalno značila i potpuno skrajnjivanje Le Penove sa politilčke scene, posebno zbog činjenice da bi se njenim gubitkom izbora, i pored toga što je napustila neke od svojih najekstremnijih stavova, pokazalo da Francuzi nisu raspoloženi ni za jednu varijantu desničarskog nacionalizma. 

Interesantno je da bi Le Penova eventualnom pobedom postala prva žena predsednik u istoriji Francuske, što je ona mnogo puta tokom kampanje i isticala. 

Biračka mesta se u zatvaraju u 19 časova po lokalnom vremenu.