OD MIROTVORCA DO BOGA RATA: Neki od čuvenih Putinovih govora u Moskvi, Berlinu, Njujorku, Minhenu...
IZVOR: Republika - 07.05.2022 | 19:15
Put koji je trajao 20 godina.
Kroz obraćanja Vladimira Vladimiroviča, tvrde stručnjaci, jasno se uočava promena njegove politike.
1. Bundestag, 25. septembar 2001.
Zajedno gradimo evropsku kuću
Vrhunac Putinovog odnosa sa Zapadom bila je 2001, odnosno njegov govor u nemačkom Bundestagu 25. septembra te godine. Čak 16 puta je prekidan aplauzom, uz ovacije nemačkih parlamentaraca. Kada je završio obraćanje, posle 26 minuta i 30 sekundi, na stotine parlamentaraca je govor pozdravilo ustajanjem i aplauzom. Izgledalo je, preneli su tamošnji mediji, kao da čitava Nemačka tapše mladoj ruskoj uzdanici. Putin je tad govorio o jedinstvenoj evropskoj kulturi, izgradnji demokratskog društva. I to na nemačkom.
- Glavni cilj unutrašnje politike Rusije je, pre svega, da garantuje demokratska prava i slobodu. Mi dajemo zajednički doprinos izgradnji evropske kuće - poručio je Vladimir Vladimirovič.
Više od dve decenije kasnije to oduševljenje, entuzijazam, put Rusije ka EU i zajedničko građenje budućnosti daleko je svetlosnim godinama od realnosti. Rusija je u ratu s Ukrajinom. Šta se dogodilo?
Medeni mesec, kako ga neki opisuju, okončao se već u decembru 2001, kada su SAD jednostrano napustile Sporazum o protivraketnoj odbrani potpisan 1972, koji je ograničavao razmeštanje balističkih raketa. Rusija se posle toga vratila (zapostavljenim) pitanjima razvoja naoružanja. Putin je odlučio da se nastavi razvoj hipersoničnog programa sistema "Avangard" za interkontinentalnu balističku raketu, koji je vodio konstruktor Herbert Jefremov. Sadašnje rakete u Ukrajini su njegov izum.
2. Bezbednosna konferencija u Minhenu, 10. februar 2007.
Foto: Tanjug/AP
Mrtvih je sve više i biće ih sve više!
Putin je 2007. u Minhenu izneo oštre reči na račun SAD, rekavši da jedina svetska supersila na svoju ruku odlučuje o globalnim problemima, ne obazirući se na interese ostalih država, naročito onih s kojima nije u bliskom savezništvu.
- Takav nepošteni disbalans snaga dovešće do velikih problema i rizika po ceo svet. SAD bi morale da budu podložne zakonu i međunarodnom pravu, baš kao i čitav svet. O konfliktima bi morale da pregovaraju, a ne da koriste vojnu silu. Upotreba vojne sile može biti legitimna jedino ukoliko je odobri UN. NATO i EU nisu niti mogu da budu zamena za UN. Takva zamena nam ne treba. Jedino pravo svetsko jedinstvo jeste UN, isključivo odluke koje UN donese mogu se smatrati legitimnim.
- Jednostrane i često protivzakonite akcije ne rešavaju probleme, već ih produbljuju. Štaviše, te akcije izazivaju nove ljudske tragedije i stvaraju nove epicentre sukoba. Ratovi i regionalni sukobi nisu nestali, njihov broj se povećao. Broj žrtava takođe. Mrtvih je sve više i biće ih sve više!
- Niko se ne oseća bezbednim. Međunarodni zakoni izgubili su kredibilitet. Ljudi su puni straha i nepoverenja jer su svesni da međunarodni zakon više nije neuništivi kameni zid koji ih štiti. Naravno, takva situacija primorava sve na novu trku u naoružanju.
3. Zasedanje UN, 28. septembar 2015.
Neće nam preostati nikakva pravila, osim prava jačeg
- Rusija je spremna za rad na daljem razvoju UN sa svim partnerima na osnovu širokog konsenzusa, ali pokušaje da se uzdrma autoritet i legitimnost UN smatramo krajnje opasnim. To može da dovede do rušenja čitave arhitekture međunarodnih odnosa. Tada nam zaista neće preostati nikakva pravila, osim prava jačeg.
- Poštovane kolege! Moram da primetim da se u poslednje vreme naš pošten i direktan pristup koristi kao povod da se Rusija optuži za rastuće ambicije. Kao da oni koji o tome govore nemaju nikakve ambicije. Ali nije stvar u ambicijama Rusije, poštovane kolege, već u tome da se više ne može trpeti postojeće stanje u svetu. Mi, zapravo, predlažemo da se ne vodimo ambicijama, nego zajedničkim vrednostima i interesima na osnovu međunarodnog prava, da udružimo snage radi rešavanja novih problema koji su pred nama i da stvorimo zaista široku međunarodnu antiterorističku koaliciju. Kao i antihitlerovska koalicija, ona bi u svojim redovima mogla da ujedini najrazličitije snage koje su spremne da se odlučno suprotstave onima koji, kao i nacisti, seju zlo i mržnju čovečanstvom.
- Poštovane kolege, ključni zadatak međunarodne zajednice, s UN na čelu, i dalje jeste obezbeđivanje mira, regionalne i globalne stabilnosti. Prema našem mišljenju, moramo razgovarati o formiranju prostora jednake i nedeljive bezbednosti, bezbednosti ne za izabrane, već za sve. Da, to je složen, težak i dugotrajan posao, ali on nema alternativu. Kod nekih naših kolega, međutim, i dalje, nažalost, dominiraju blokovsko razmišljanje iz vremena Hladnog rata i težnja da se osvaja geopolitički prostor. Prvo su nastavili liniju širenja NATO. Nameće se pitanje: Zbog čega, kad je Varšavski ugovor prestao da postoji, a Sovjetski Savez se raspao? Uprkos tome, NATO ne samo da opstaje, nego se i dalje širi, kao i njegova vojna infrastruktura. Zatim su se postsovjetske države našle pred teškim izborom: da li da se priklone zapadu ili istoku? Pre ili kasnije, takva logika konfrontacije morala je da preraste u ozbiljnu geopolitičku krizu. To se desilo u Ukrajini, u kojoj su iskoristili nezadovoljstvo većeg dela stanovništva postojećom vlašću i spolja isprovocirali oružani prevrat. Usled toga je planuo građanski rat. Ubeđeni smo: samo uz savesno ispunjavanje Minskog sporazuma od 12. februara ove godine moguće je zaustaviti krvoproliće i izaći iz ćorsokaka. Pretnjama i oružanom silom nemoguće je obezbediti celovitost Ukrajine.
- Potrebno je realno sagledati interese i prava ljudi u Donbasu, poštovati njihov izbor, usaglašavati se s njima, kao što je predviđeno Minskim sporazumom, ključnim elementom političkog uređenja države. To je garancija da će se Ukrajina razvijati kao civilizovana država, kao važna karika u izgradnji zajedničkog prostora bezbednosti i ekonomske saradnje, i u Evropi i u Evroaziji.
4. Moskva, 16. mart 2022.
Foto: Tanjug/AP
Zapad sada hoće da ošteti celu rusku ekonomiju, svakog Rusa
- Želim da kažem krajnje otvoreno: iza licemernih razgovora i aktuelnih postupaka takozvanog kolektivnog zapada stoje neprijateljski geopolitički ciljevi. Njima jednostavno ne treba snažna i suverena Rusija. Oni nam neće oprostiti naš nezavisan kurs ni to što štitimo naše nacionalne interese. Držanje Rusije pod kontrolom je dugoročna politika Zapada i njihove ekonomske sankcije Rusiji su kratkovide.
- Sukob u Ukrajini bio je samo izgovor za zapad da uvede sankcije. Zapad se čak i ne trudi da sakrije činjenicu da je njegov cilj da ošteti celu rusku ekonomiju, svakog Rusa.