POZOVI KGB RADI UBISTVA: Zapadni mediji i zvaničnici optužuju Putina za seriju likvidacija oligarha i političkih protivnika

Foto: Tanjug/AP

POZOVI KGB RADI UBISTVA: Zapadni mediji i zvaničnici optužuju Putina za seriju likvidacija oligarha i političkih protivnika

Zapadni mediji, ali i pojedini zvaničnici tvrde da je vladavina Vladimira Putina obeležena serijom ubistava političkih protivnika i oligarha koji su mu okrenuli leđa. Sve je kulminiralo s početkom rata u Ukrajini - od tog trenutka do danas pronađena su tela petorice bogataša, uglavnom povezanih s naftnim gigantom "Gaspromom". Neobična tišina u Moskvi, prema tvrdnjama sa Zapada, sugeriše da iza svega stoji prvi čovek Kremlja, tačnije svemoćna Federalna služba bezbednosti, naslednik zloglasnog KGB.

- Rastuće nezadovoljstvo tajkuna koji su novac stekli za vreme Putinove vlasti obuzdava se upravo time što ih lider Rusije na različite načine drži u šaci, ali i strahom, koji je još prisutan u redovima milijardera. Počevši od zaplene imovine u Rusiji do zabrana napuštanja zemlje, te zabrane odlaska s važnih funkcija, kao što je slučaj s guvernerkom centralne banke Rusije Elvirom Nabjulinom, ali i likvidacija - piše tim povodom Vašington post.

KRVAVI NOŽ I SEKIRA

Foto: Linkedin

Posle samoubistva Mihaila Votforda, ruskog milijardera rođenog u Ukrajini, za samo dva dana, sredinom aprila ove godine, dva ruska oligarha Vladislav Avajev i Sergej Protosenja pronađeni su ubijeni zajedno sa ženama i ćerkama. U oba slučaja preživelo je po jedno odraslo dete koje nije bilo prisutno u kući u trenutku, kako se trenutno veruje, ubistva i samoubistva zbog porodične svađe, ali je mnogo čudnih slučajnosti dovoljan povod za temeljniju istragu.

Avajev (51), bivši potpredsednik Gasprom banke, pronađen je mrtav u stanu u Moskvi s ranom od vatrenog oružja, a pored njegovog tela su nađeni leševi, navodno, trudne supruge Jelene (47) i mlađe ćerke Marije (13). Zvanično, Vladislav je u rastrojstvu ubio ženu i ćerku, a potom sebi oduzeo život, u šta mnogi sumnjaju.

Više od 3.000 kilometara dalje, u iznajmljenoj luksuznoj vili u Španiji, u obalskom gradu Ljoret de Mar, drugi ruski oligarh Sergej Protosenja, bivši potpredsednik i glavni računovođa velike gasne kompanije "Novatek", blisko povezane sa Gasprom bankom, nađen je obešen, dok su njegova žena i 18-godišnja ćerka izmasakrirane. Pored Sergejevog tela zatečeni su krvavi nož i sekira, izvestili su španski mediji.

ODLAZAK BEZ PORUKE

Foto: Twitter

Protosenjino lično bogatstvo je bilo preko 433 miliona dolara, dok je Avajev krio lične podatke od javnosti. Međutim, zna se da je stan u Moskvi u kojem je pronađen mrtav sa ženom i ćerkom bio vredan dva miliona funti.

Katalonska policija sada istražuje mesto zločina, pregleda snimke sigurnosnih kamera postavljenih oko imanja, dok su sekira i nož poslati na forenzičko ispitivanje. Teorija da je Sergej pobio porodicu, pa se onda obesio, mogla bi da padne u vodu jer nije ostavio oproštajnu poruku niti je na njegovoj odeći bilo krvi iako su supruga i ćerka bukvalno iskasapljene.

Ovde nije kraj spiska sumnjivih smrti. Još dvojica rukovodilaca povezanih s Kremljom brutalno su ubijena u razmaku od samo tri nedelje. Samo dan pošto je počeo rat u Ukrajini telo Aleksandra Tjulakova (61), zamenika generalnog direktora "Gasproma", otkrila je njegova ljubavnica. Pronađen je obešen u svojoj kući vrednoj pola miliona funti.

Međutim, izveštaji navode da je bio teško pretučen neposredno pre nego što se navodno ubio.

VEZE S KREMLJOM

Foto: Tanjug/AP

U istoj elitnoj stambenoj zgradi u Lenjingradskoj oblasti Leonid Šulman (60), šef transporta u "Gasprom investu", pronađen je mrtav u lokvi krvi s višestrukim ubodnim ranama na kupatilskom podu. Pronađena je poruka čiji sadržaj nije obelodanjen, a ruski istražni komitet je odbio da objavi bilo kakve druge detalje. Mediji su tvrdili da je nož kojim je, navodno, počinjeno samoubistvo stajao na kadi, van Šulmanovog domašaja, a policija je, po običaju, izbegla odgovor na to pitanje.

Budući da su sva četvorica stradalih biznismena povezana s Kremljom i Vladimirom Putinom preko firmi za koje su radili - "Novatek" je u vlasništvu Putinovog prijatelja Genadija Timčenka, a "Gasprom" je ključan za Putinovu šemu "gas za rublje", koja je odgovor na zapadne sankcije Rusiji, u medijima su se povele spekulacije da ove smrti nisu ubistva ili samoubistva, kako se tvrdi, već nešto sasvim drugo.

Slučaj "Berezovski": Nerasvetljena smrt ljutog neprijatelja i pokajnika

Boris Berezovski (67), koji se sukobio s Putinom i pobegao u Britaniju da bi, prema zvaničnom objašnjenju Kremlja, izbegao suđenje za malverzacije tokom sumnjive privatizacije, pronađen je mrtav 23. marta 2013. Mada specijalni tim britanske policije na imanju u Askotu, kod Londona, nije pronašao nikakve opasne supstance, slučaj se do danas vodi kao nerasvetljen.

Berezovski je preživeo više pokušaja ubistava. Rusija je uporno tražila njegovo izručenje, ali je sud u Londonu nekoliko puta odbacio ove zahteve, navodeći da je Berezovski 2003. dobio politički azil u Velikoj Britaniji.

Konstantno je kritikovao ruske vlasti, a poslednjih meseci pred smrt pao je u depresiju, pa je u jednom intervjuu čak rekao da bi želeo da se vrati u Rusiju. Putinov portparol Dmitrij Peskov potvrdio je da je Berezovski pisao ruskom predsedniku da želi da se vrati i da je tražio "oproštaj za svoje grehove".

Naime, ruski oligarh je, navodno, bio "spreman da zatvori slučaj 'Litvinjenko'" u zamenu za povratak u domovinu, misleći na trovanje bivšeg ruskog agenta 2006. u Londonu, o čemu se vodi slučaj pred britanskim sudom, a koji je i glavni kamen spoticanja u odnosima Britanije i Rusije.

ALEKSANDAR LITVINJENKO

Foto: Tanjug/AP

Bivši agent KGB (44) umro je nakon što je otrovan radioaktivnim polonijumom-210. Navodno su dva čoveka iz Federalne službe bezbednosti Rusije dodali izotope u njegov čaj kada su se s njim sastali u londonskom hotelu. Litvinjenko je bio saradnik oligarha Borisa Berezovskog i optuživao je Putina da je korumpiran i pedofil.

DENIS VORONJENKOV

Pre ubistva dao je više intervjua u kojima je napadao bivše kolege i rukovodstvo u Kremlju, kao i rusku politiku prema Krimu i Ukrajini. Voronjenkov je bio poslanik u ruskoj Dumi i bivši član Komunističke partije, iz koje je isključen zbog dvojnog, rusko-ukrajinskog državljanstva. Tvrdio je da je emigrirao jer ga je pratio FSB pošto je raskrinkao njihove generale.

BORIS NEMCOV

Foto: Tanjug/Ap

Bio je jedan od vodećih opozicionih političara u Rusiji pre nego što je ubijen u Moskvi u februaru 2015. Nemcov je ubijen sa četiri hica iz vatrenog oružja u centru Moskve, dva dana uoči velikog mitinga koji je pripremala opozicija. Za vreme predsednika Borisa Jeljcina tokom devedesetih godina bio je zamenik premijera.

POL KLEBNIKOV

Američki novinar i urednik ruskog Forbsa ubijen je mitraljezom ispred svoje kancelarije u Moskvi 2004, a bio je poznat po istragama o korupciji. Tročlana grupa likvidatora iz Čečenije oslobođena je 2006, pa slučaj nikada nije rešen.

ANA POLITKOVSKAJA

Novinarka i oštra kritičarka Kremlja ubijena je u 48. godini ispred ulaza u svoju zgradu u Moskvi 2006. Bila je poznata po izveštavanjima o kršenjima ljudskih prava u Rusiji, posebno u problematičnom Severnom Kavkazu. Pet muškaraca je optuženo za ubistvo, ali naručilac nikad nije identifikovan.

NATALIJA ESTEMIROVA

Oteta je u Groznom, glavnom gradu Čečenije, u julu 2009. Tada je imala 50 godina i bila je borac za ljudska prava, a njeno telo je bačeno pored puta s ranama od metaka na glavi. Za ovo ubistvo sumnjičen je Ramzan Kadirov, čečenski lider, lojalan ruskom predsedniku.

ANASTASIJA BABUROVA I STANISLAV MERKELOV

Baburova, novinar pripravnik, i Merkelov, advokat za ljudska prava, upucani su usred bela dana dok su se vraćali sa konferencije za medije nedaleko od Kremlja