USLUGA ZA USLUGU! Zašto Iran naoružava Rusiju u ratu u Ukrajini? Evo šta stoji iza SVEGA

Foto: Tanjug/AP, Wikipedia

USLUGA ZA USLUGU! Zašto Iran naoružava Rusiju u ratu u Ukrajini? Evo šta stoji iza SVEGA

Godine 2015, general Kasem Sulejmani, arhitekta spoljne vojne strategije Irana, otputovao je u Moskvu da vidi predsednika Vladimira Putina.

Foto: Tanjug/AP

Imao je predlog - i molbu.

Tokom njihovog dvočasovnog sastanka, Sulejmani je predstavio velike mape bojnog polja u Siriji, koja je bila u petoj godini građanskog rata sa različitim pobunjeničkim grupama i koja je izgubila kontrolu nad trećinom svoje teritorije od džihadista Islamske države.

Foto: Tanjug/AP

Ulozi za Rusiju su bili veliki. Sirija je decenijama bila njen jedini nepokolebljivi saveznik među 22 arapske zemlje. Sulejmani je želeo da Rusija interveniše kako bi spasila sirijski režim. Putin je do tada bio "kolebljiv", ispričao je Hasan Nasralah, Sulejmanijev saveznik i vođa libanske milicije Hezbolah, u intervjuu za Al Maiaden, 2020.

Hezbolah, koji se oslanjao na Siriju kao svoju egzistencijalnu vezu sa Iranom, već je bio upleten u višeslojni rat u zemlji. Ali njegova podrška nije bila dovoljna - nije imala vazdušnu snagu.

Putin je ubrzo obećao više kopnene, vazdušne i obaveštajne podrške Bašaru al Asadu, koji je od tada povratio kontrolu nad većim delom Sirije. Sulejmani nije bio jedini faktor u Putinovoj odluci, ali je njegova uloga bila ključna.

Foto: Tanjug/AP

- Ne volim da stvaram mitove - objasnio je Nasralah.

- Više volim da kažem da je svojim strateškim čitanjem, argumentacijom, ubedljivom logikom i harizmatičnom ličnošću, Sulejmani uspeo da pruži izvanredan dodatak svim prethodnim naporima koji su Rusiju naveli da donese odluku da dođe u Siriju, ispričao je - preneo je tada Njujorker.

Foto: Tanjug/AP

- Kako Rusija gubi teritoriju, hiljade vojnika i ogromne količine oružja u ratu u Ukrajini, Iran mu sada uzvraća uslugu - rekao mi je ove nedelje visoki zvaničnik Bajdenove administracije.

Obim podrške Teherana je eskalirao, uprkos ponovljenom poricanju bilo kakve umešanosti.

Od avgusta je Rusiji obezbedio stotine dronova, a najmanje hiljadu je još na putu, nedavno je izvestio Institut za nauku i međunarodnu bezbednost.

Desetine članova iranske Revolucionarne garde raspoređeni su na Krimu da obučavaju Ruse kako da njima upravljaju.

Iran je sada u potpunosti angažovan u ratu Rusije i Ukrajine, rekao je jedan zvaničnik.

Foto: Tanjug/AP

Produbljivanje veza nosi odgovornost za Islamsku Republiku. Mnogi od dronova su ubili civile i uništili civilnu infrastrukturu, tvrde zvaničnici Bele kuće i Pentagona.

- Bili smo jasni da Putinove snage sprovode ratne zločine - rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost.

Nedavno je, kako piše Njuroker, penzionisani admiral Džon Kirbi, direktor za strateške komunikacije u NSC, rekao da je ruska vojna kampanja dovela do "pokolja nevinih Ukrajinaca, a Iranci su sada saučesnici u pomaganju".

Iran bi uskoro mogao da obezbedi rakete zemlja-zemlja, koje bi mogle dramatično da promene vojnu ravnotežu u Ukrajini i produže rat popunjavanjem ruskog arsenala, saopštili su nedavno Pentagon i Stejt department.

CNN je izvestio da Iran takođe traži materijale od Rusije za jačanje svog nuklearnog programa.

Kako se odnosi između Moskve i Teherana intenziviraju, Putinova vlada savetuje iranski režim kako da uguši proteste koji su zahvatili desetine gradova i više od stotinu univerzitetskih kampusa od 16. septembra, saopštila je Bela kuća prošle nedelje, piše Njujorker.

Rusija se oslanja na sopstveno "veliko iskustvo u suzbijanju otvorenih demonstracija“, rekla je Karin Žan Pjer, sekretarka za štampu predsednika Bajdena.

Iran i Rusija postaju sve bliži što su izolovaniji. Protesti su najznačajniji izazov teokratiji u poslednjih više od jedne decenije. Prema specijalnom izvestiocu UN za Iran, u poslednjih sedam nedelja uhapšeno je do 14.000 ljudi.

Teheran je najavio planove za krivično gonjenje hiljadu ljudi, uglavnom mladih demonstranata, po optužbama koje se kreću od narušavanja javnog reda do "korupcije na zemlji", nejasnog krivičnog dela za koje se može izreći smrtna kazna.

Teheran je Rusiji obezbedio dva tipa dronova. Šahid-136 je jeftin dron kamikaza napunjen bojevom glavom koja je teška oko 36 kg. Može da leti do 2000 km. Ali može se koristiti samo jednom - uništava se pri udaru. ("Šahid" označava mučenika u islamu.)

Mohadžer-6 može da ispaljuje projektile ili navođene bombe. Ima kraći domet — oko 200 km, ali može da leti i do 12 sati. U oktobru su američki zvaničnici izvestili da su rani neuspesi naveli Iran da raspoređuje trenere i tehničku podršku kako bi pomogao ruskim pilotima da ih koriste sa većom učinkovitošću.

Prošle nedelje je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio Rusiju da je već ispalila četiri stotine dronova Šahid-136 širom zemlje. Pogađali su stambene zgrade i energetsku infrastrukturu u Kijevu, prekidajući struju i ubijajući civile.

Foto: Tanjug/AP

Takođe su pušteni na Odesu, Zaporožje i Nikolajev, strateške gradove na jugu. Bespilotne letelice su napravljene korišćenjem delova  koji potiču od zapadnih kompanija – uključujući Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačku – i u Kini, prema Institutu za nauku i međunarodnu bezbednost.

 

 

Iran planira da pošalje buduće dronove u delovima da ih sastave Rusi, sa ruskim nacionalnim bojama i oznakama, kako bi prikrio svoje poreklo. Šahid-136 se preimenuje u Geranium-2.

Iranska intervencija je bila strateška odluka - koja je do sada donela ograničenu ili minimalnu finansijsku dobit – koju su odobrili ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa, predsednik Ebrahim Raisi i Vrhovni savet nacionalne bezbednosti koji kreira politiku, rekao je američki zvaničnik. Iran se nadao da će zadržati svoju ulogu u tajnosti, primetio je on.

Foto: Tanjug/AP

Izvoz bespilotnih letelica omogućio je Ali Hadžizade, bivši snajperista koji je na čelu vazduhoplovnih snaga Revolucionarne garde, uključujući njen program balističkih projektila. Smatra se jednom od najzapaljivijih ličnosti u Iranu.

Godine 2020, kao odgovor na američko ubistvo Sulejmanija, naredio je raketni napad na američke snage u Iraku, najveći od Korejskog rata, u kojem je više od stotinu vojnika zadobilo povrede mozga. Prethodne godine, Hadžizadeove snage su oborile ukrajinski putnički avion; izginulo je 176 ljudi.

Iranska pomoć Rusiji izazvala je neobične domaće kritike. U sredu je 35 bivših iranskih diplomata izdalo javnu izjavu pozivajući Teheran da proglasi neutralnost u Ukrajini.

- Pitanje rata u Ukrajini je teška greška u ovom istorijskom trenutku - navodi se u saopštenju.

- U sadašnjem stanju zemlje, direktno ulazak u neželjeni rat sa NATO-om, najvećim svetskim vojnim savezom, s druge strane, izuzetno je zabrinjavajući događaj.

Bivše diplomate su istakle da SAD i EU veruju da su iranske isporuke oružja Rusiji kršenje Rezolucije Saveta bezbednosti 2231, kojom je zabranjena prodaja ili kupovina iranskih dronova.

Iran je "stvorio opasnu situaciju", upozorili su oni, koja bi mogla navesti UN da ponovo uvedu sankcije.