SRBIJA PROFITIRALA OD STRANACA KOJI SU POBEGLI OD RATA: Više od 170.000 ljudi troši pare u našoj zemlji, a otvaraju i firme - evo šta to znači za nas!
IZVOR: Jelena BOJIĆ OBRADOVIĆ - 20.12.2022 | 09:37
Nove firme znače nove mogućnosti, ali i značajno unapređenje tržišta u Srbiji.
Demografska slika Srbije značajno se promenila od početka rata u Ukrajini. Za manje od godinu dana u našu zemlju je izbeglo više od 20.000 Ukrajinaca, boravak je prijavilo preko 100.000 Rusa, a došao je jedan broj ljudi i iz Belorusije. Ipak, nije se promenila samo demografska slika, već je došlo i do pomeranja na tržištu rada i nekretnina.
U medijima se uglavnom govorilo o značajnom skoku cena rentiranja stanova u prestonici sa dolaskom velikog broja Rusa u Srbiju i o tome koliko je to "koštalo" lokalno stanovništvo. Međutim, gotovo niko se nije bavio činjenicom da je nekoliko hiljada firmi otvoreno u Srbiji na ime stranih državljana, a to znači da naša zemlja ubira porez. "Novac u kasi" se povećava, a budžet Srbije raste.
Nove firme znače nove mogućnosti, ali i značajno unapređenje tržišta u Srbiji.
Mnogi koji su došli nisu imali već razvijene biznise, pa je tako od migracije iz Rusije, u Srbiji osnovano više od 2.300 firmi. Najbrojniji su programeri, konsultanti, dizajneri.
Kako za portal Republika. rs objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić, sa istoka Evrope su usled rata došli mladi ljudi sa svojim porodicama, kojima su sankcije onemogućile rad u njihovim zemljama.
- Iz Rusije i drugih zemalja su došli mladi ljudi, koji nisu mogli da održe svoj biznis u domovini, naročito usled sankcija. Oni u Srbiji imaju sve uslove za otvaranja svojih firmi i dobro poslovanje, jer je naša zemlja tržišno povezana i sa istokom i sa zapadom. Ipak, oni trenutno nemaju puno zaposlenih jer su to tek osnovane firme, ali nesumnjivo će se širiti, te omogućiti i stavaranje novih radnih mesta - kaže prof. dr Savić.
Srbi su profitirali od dolaska Rusa
Ubiranje poreza od novih firmi i konkurentnost na našem tržištu rada što povećava cenu rada su samo neke od dobrobiti koje Srbija ima od dolaska Rusa.
- Srbija je već profitirala. Najpre su profitirali oni koji izdaju stanove, jer su došli ljudi sa novcem spremni da plate za rešavanje stambenog pitanja na određeno. Ukoliko bar deo stanodavaca koji izdaju stanove plaćaju porez onda je država u plusu - kaže prof. Ljubodrag Savić.
Foto: Printscreen/YouTube/K1 Televizija
Kako dodaje, ne treba zaboraviti da više od 100.000 ljudi mora negde da se hrani - posećuju restorane, markete, pijace... Samim tim, naši ljudi u Srbiji imaju novu klijentelu i mogu više da zarade.
- Ukoliko uzmemo i usluge i turizam, za sve te grane možemo reći da rastu - napominje profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
Ipak, on upozorava da je pitanje koji broj će od svih tih ljudi ostati trajno u Srbiji.
- Lično sam imao prilike da upoznam neke ljude koji su se nakon početka rata doselili u našu zemlju i mnogi od njih kažu da im se ovde sviđa. To govori da su spremni da ostanu. Ali ne zaboravite da ima i onih u tranziciji, koji su ovde dok im se ne ukaže prilika da odu na zapad. Verujem da ima i onih koji žele da se vrate u domovinu kada se rat okonča - zaključuje prof. dr Savić.
Došli školovani ljudi i stvorili zdravu konkurenciju zbog koje padaju cene
- Većina onih koji su došli iz Rusije i ostalih zemalja istočne Evrope su obrazovani ljudi, a najviše ih je u IT sektoru, koji je eksportabilan u velikoj meri. To znači da oni doprinose našem rastu domaće ekonomije - kaže ekonomista Milan Kovačević za portal Republika.rs.
Foto: Printscreen/YouTube/AlJazeera Balkans
Kako objašnjava, ekonomiji svake zemlje je važan priliv stručnjaka, jer se tako popravlja životni standard.
- Ljudi koji dolaze su sa iznadprosečnim primanjima, a oni od sada taj novac neće trošiti u svojoj zemlji, već u našoj. To će pomagati razvijanju raznih delatnosti u Srbiji - kaže ekonomista.
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji postoji mala bojazan od konkurentnosti, jer neki ljudi misle da ako se otvore pojedine firme njihove će se zatvoriti.
- Konkurentnost je zdrav proces kojeg se ne treba bojati. Što više ima konkurencije to ima više napora da se bude bolji u svom poslu, što dovodi do uspešnijeg rada. Cene pod uticajem zdrave konkurencije padaju, te će našim ljudima biti lakše da plate za proizvode, odnosno ostajaće više novca od plate, ljuid će bolje živeti - ističe srpski ekonomista.
U našim školama više dece
Sa istoka Evrope bežeći od rata ljudi su dolazili uglavnom sa porodicama, a kako su prijavili prebivalište Srbiji, ovo govori da je u našoj zemlji značajno veći broj dece.
- Ovakav razvoj događaja definitivno poprvalja demografsku situaciju u Srbiji - jasno poručije Milan Kovačević.
Deca državljana Ukrajine i Rusije ravnopravno pohađaju nastavu, ali imaju različit status u srpskom obrazovnom sistemu. Ukrajinci se tretiraju kao izbeglice, a Rusi kao strani državljani.
U Ministarstvu prosvete su kazali da u sistem obrazovanja nisu uključeni predavači iz drugih zemalja, pa tako ni iz Rusije i Ukrajine, jer to, navode, nije deo naše obrazovne praske.
- Svesno izazova sa kojim se zaposelni u sistemu obrazovanja suočavaju prilikom uključivanja izbeglica, migranata i stranih državljana u nastavu, Ministarstvo prosvete aktivno podržava škole u kojima se obrazuju ove društvene grupe i to kroz jačanje kapaciteta ustanova, ali i unapređivanjem kompetencija zaposlenih u sistemu za rad s ovim učenicima - napominju u Ministarstvu.
Koliko je stranaca sa istoka Evrope trenutno u Srbiji?
U periodu od 24. februara ove godine kada je počeo sukob u Ukrajini, pa sve do 2. novembra, u Srbiji je registrovan dolazak gotovo 170.000 ljudi sa područja ovog dela istoka Evrope.
Broj državljana Ruske Federacije koji je došao u Srbiju je 140.141, iz Ukrajine je došlo 22.709 ljudi, dok je iz Belorusije došlo 5.501 ljudi, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Navode da su svi oni su u skladu sa Zakonom o stranim državljanima prijavili boravište na teritoriji Republike Srbije.
Benefiti od stranaca u Srbiji
* Više novca u budžetu od poreza na izdavanje i prodaju nekretnina
* Osnivanje firmi i razvoj tržišta i konkurentnosti
* Bolja demografska slika
* Razvoj turizma i ugostiteljstva
* Razvoj IT sektora