POTONUĆE KRSTARICE MOSKVA, EKSPLOZIJA NA KRIMSKOM MOSTU! OVO SU NEKI OD TRENUTAKA KOJI SU DEFINISALI RATNU GODINU U UKRAJINI: Putinu nije išlo sve na ruku
IZVOR: Republika - 23.02.2023 | 11:31
Sutra se navršava godinu dana od početka rata u Ukrajini.
Ruske trupe koje su na početku ruske invazije među prvima stigle u Ukrajinu navodno su sa sobom donele paradne uniforme u očekivanju pobede za nekoliko dana.
Godinu dana kasnije, takve uniforme nisu obučene, zahvaljujući otpornosti Ukrajine, pomoći Zapada i neuspesima na ruskom bojnom polju, piše Njuzvik.
Rusija je možda stabilizovala pozicije na istoku i jugu Ukrajine i ostvarila uspehe uoči ofanzive, ali s obzirom da Ukrajina drži Rusiju na odstojanju.
Njuzvik donosi pet ključnih prepreka i neuspeha ruske vojske tokom godinu dana rata.
Neuspeh zauzimanja Kijeva
Ruske trupe su brzo napredovale kada su pokrenule invaziju 24. februara 2022, uključujući jug oko Hersona i severoistok u blizini Harkova, drugog grada Ukrajine.
Pojačali su se strahovi da bi prestonica uskoro mogla biti zauzeta, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zarobljen ili ubijen, što bi moglo dovesti do brze predaje Ukrajine.
- Ako se vratimo na period u prvih mesec dana rata, da su Rusi zauzeli glavni grad Kijev, sada bismo bili u vrlo nezgodnom položaju - kaže za Njuzvik izvršni direktor kompanije "Global Guardian" Dejl Bukner.
Foto: Tanjug/AP
Dok su ruske trupe formirale konvoj dugačak 60 kilometara duž auto-puta severno od Kijeva, ukrajinske trupe su zauzele odbrambene položaje na mostovima na ulascima u grad. Oni su na ovim mestima postavili protivtenkovske barikade, a u odbranu su se uključili i obični građani koji su pravili molotovljeve koktele, prenosi Telegraf.rs.
Nakon otpora Ukrajinaca, Rusi su uspeli da stignu samo do Buče i Irpina. U ovim gradovima su nakon povlačenja, ukrajinski tužioci dokaze o navodnim zločinima koje su počinili vojnici tokom okupacije.
Međutim, ruski konvoj je tu zastao, a ukrajinska prestonica nikada nije pala jer su vojnici uspeli da prekinu ruske linije snabdevanja, a takođe su uništili brojna oklopna vozila.
Bio je to uvod u žestok otpor ruskoj vojsci, koji je podigao moral vojsci i koji traje i danas.
Potonuće krstarice "Moskva"
Cena vodećeg broda ruske Crnomorske flote "Moskva" iznosila je 750 miliona dolara, međutim čini se da je njegovo potonuće zadalo mnogo veći udarac reputaciji ruske vojske.
Kada je 13. aprila u Crnom moru izbio požar na čuvenoj krstarici "Moskva", Ukrajinci su tvrdili da su uspeli da je pogode raketom, dok je ruska strana saopštila da je buknula vatra u magacinu za municiju.
Foto: Tanjug/AP
Tog kobnog dana, brod je bio stacioniran u moru, 120 kilometrara udaljen od obale. U to vreme Ukrajina nije imala radare iznad Crnog mora, a konvencionalni radar nije mogao da pokaže mete na tolikoj udaljenosti. Rusi su za to znali, pa su mislili da je čuvena krstarica zbog toga bezbedna.
Međutim, 13. aprila u 16 časova, radar je na tolikoj udaljenosti navodno uspeo da locira veliku metu. Znali su da bi to mogla da bude samo krstarica "Moskva". Ukrajinci su kasnije tvrdili da su im osim radara posao olakšale i vremenske prilike.
Pošto su se tog dana nad morem nadvili gusti oblaci, signal sa radara se od njih odbijao na površinu vode, kao i iz vode nazad na oblake, pa je signal, kako tvrde Ukrajinci, tako uspeo da dođe do krstarice "Moskva" i otkrije je.
Rusi su navodno očigledno bili toliko sigurni da su daleko od ukrajinskih radara, da čak u tom delu nisu ni aktivirali PVO sisteme. Mada, stručnjaci sumnjaju da bi čak i PVO raketa mogla da pomogne, jer je raketa "letela" tik iznad vode.
Kruzer od 12.490 tona je najveći ruski ratni brod koji je potonuo tokom akcije od Drugog svetskog rata, a drugo veliko plovilo koje je Rusija izgubila od početka rata u Ukrajini.
Eksplozija na Krimskom mostu
Eksplozija na mostu preko Kerčkog moreuza, najvećem simbolu ruske aneksije poluostrva Krim, bila je zapanjujuća.
Foto: Youtube/Printscreen
Ova eksplozija usledila je nakon napada na ruske trupe na Krimu, a tom prilikom je granatirana i ruska vojna baza Saki.
Tog 8. oktobra, samo dan nakon proslave Putinovog 70. rođendana i objave o anaksiji četiri ukrajinske oblasti, deo mosta je bio u plamenu. Istog dana pojavile su se dramatične fotografije na kojima se videlo kako dim kulja iz zapaljenog voza i urušenih delova mosta.
Obe zaraćene strane nisu preuzele odgovornost za napad. Ukrajinski predsednik je rekao da Kijev nije naredio pomenuti napad, dok su ruske službe bezbednosti saopštile da je osam osoba, među kojima pet Rusa uhapšeno zbog umešanosti u ovaj slučaj.
- Oba slučaja i potonuće krstarice i eksplozija na mostu su potez Ukrajinaca kojim su oni želeli da stave rusima do znanja da se nalaze na njihovoj teritoriji, kao i da su vrlo sposobni. Međutim, ono jasno je da nijedan od ova dva događaja nisu u velikoj meri promenili tok rata u Ukrajini - kaže Bukner.
Veliki gubici u ljudstvu
Procene koje je Kijev izneo ranije ovog meseca pokazuju da je navodno u Ukrajini izgubio više vojnika nego u bilo kom periodu u proteklih godinu dana. Tri puta ovog meseca Kijev je saopštio da je navodno u jednom danu poginulo više od 1.000 Rusa.
Ovi podaci dolaze u trenutku kada se oko grada Bahmuta u Donjecku vode žustre borbe.
Foto: Tanjug/AP
Rusija je tokom rata izgubila i veliki broj visokih vojnih zvaničnika. Procenjuje se da nje nacodno ubijeno 20 generala.
Da sa ruskom vojskom navodno nešto nije u redu pokazuje i činjenica da je Putin u poslednjih godinu dana četiri puta menjao glavnog komandanta za borbe u Ukrajini.
Povlačenje iz Hersona
Kada su Ukrajinci krajem prošle godine započeli veliku kontraofanzivu, ruske snage su bile primorane da se povuku iz jedine regionalne prestonice koju su uspeli da zauzmu od početka sukoba.
Tadašnji glavni ruski general u Ukrajini Sergej Surovikin, rekao je da više nisu u mogućnosti da nastave snabdevanje grada i da će se povući sa zapadne obale reke Dnjepar.
Ovaj potez bio je ključni dokaz, smatraju stručnjaci, koji je pokazao sa kakvim se poteškoćama suočava ruska vojska, jer nisu bile u stanju da zadrže teritoriju koju su ranije zauzeli.
- Da su mogli da se snabdevaju hranom, vodnom, oružjem, municijom i gorivom mogli su još uvek da drže taj deo zemlje. Kada su se povukli izgubili su nešto što im je bio glavni dobitak u prva tri meseca rata - tvrdi Bakner.
Sa dolaskom zime, Putinova nada u laku pobedu je odavno nestala. stručnjaci kažu dfa su glavni razlozi za to neuspeh njegove vojske, ukrajinska otpornost, ali i njegova oholost.