RUSIJA SE OKRENULA RISKANTNIJIM METODAMA! Vladimir Putin doneo najnoviju odluku - evo šta je AKTIVIRAO (FOTO)
IZVOR: Republika - 16.08.2023 | 15:43
Moskva je bila prinuđena da pribegne riskantnijim i manje konvencionalnim metodama špijuniranja, otkad je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo ofanzivu punog obima na Ukrajinu prošlog februara.
Moskva se okrenula rizičnijim metodama špijunaže nakon proterivanja ruskih agenata koji su pod plaštom obavljanja diplomatskih poslova bili raspoređeni po Evropi.
To navodi britanski list Gardijan koji podseća da je nakon otkrivanja argentinskog para koji je živeo u Sloveniji i fotografa meksičko-grčkog porekla koji je kao špijun razotkriven u Atini usledilo i hapšenje troje bugarskih državljana u Velikoj Britaniji, koji su osumnjičeni da su radili za ruske obaveštajne službe, a posedovali su i lažne hrvatske pasoše.
Navodi se da su i mnogi drugi optuženi za prosleđivanje informacija Rusiji, uključujući radnika obezbeđenja britanske ambasade u Berlinu, koji je osuđen na 13 godina zatvora, kao i desetine osoba koje su uhapšene u Poljskoj pod optužbom da su obavljali razne zadatke za rusku obaveštajnu službu.
Gardijan navodi da je jedna stvar jasna, a to je da otkad je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo ofanzivu punog obima na Ukrajinu prošlog februara, Moskva je bila prinuđena da pribegne riskantnijim i manje konvencionalnim metodama špijuniranja.
Navodi se da je to zbog toga što su mnogi ruski špijuni koje je pod plaštom obavljanja diplomatskih poslova rasporedila po Evropi u međuvremenu proterani iz tih zapadnih zemalja.
Britanski list navodi da su po tradiciji tri glavne ruske obaveštajne službe - domaća FSB, spoljna SVR i vojna GRU - postavljale operativce po inostranstvukao diplomate.
Navodi se da su te službe takođe koristile operativce koji su se predstavljali kao ruski poslovni ljudi, turisti i novinari.
Rat u Ukrajini je to sve učinio mnogo težim. Centar za strateške i međunarodne studije procenjuje da je više od 450 diplomata proterano iz ruskih ambasada u prva tri meseca sukoba, a većina njih je bila u Evropi.
Zbog svega toga Rusija se okrenula aktiviranju ćelija špijuna spavača ili prebacivanju aktivnijih obaveštajnih zaduženja na nezvanične agente i operativce.
Gardijan navodi da to mogu da budu državljani trećih zemalja ili "ilegalci", ruski državljani koji se predstavljaju da su državljani trećih zemalja, a koji su proveli godine i godine marljivo gradeći svoj lažni identitet.
Navodi se da ovi "ilegalci", koji su zaostavština špijunskog programa iz sovjetskog doba, tradicionalno obavljaju malo aktivnih špijunskih zaduženja, što im omogućava da se u potpunosti utope u strana društva tokom dugoročnih misija.
Međutim, u poslednjih godinu dana najmanje sedam "ilegalaca" je razotkriveno na Zapadu i to u Norveškoj, Brazilu, Holandiji, Sloveniji i Grčkoj. Neki od njih su uspeli da pobegnu i pretpostavlja se da su se vratili u Rusiju, dok su ostali uhapšeni.