KREMLJ TVRDI: "Stigao je i taj dan, Zelenski više nije predsednik Ukrajine!"

Foto: Tanjug/AP

KREMLJ TVRDI: "Stigao je i taj dan, Zelenski više nije predsednik Ukrajine!"

Da su uslovi normalni, a ne ratni, od 21. maja počeo bi treći novi petogodišnji mandat ukrajinskom predsedniku.

S obzirom na ratno stanje i nemogućnost da se izbori sprovedu (zakonski je to trebalo da bude u martu 2024.), aktuelni ukrajinski predsednik "do daljnjeg" ostaje Volodimir Zelenski.

Ipak, da li je on i dalje legitimni šef države ili, kako kažu u Moskvi "predsednik bez legitimiteta", odnosno kako je to za potrebe Kremlja formulisao Društveni institut izbornog prava, prenose moskovske Vedomosti - Zelenski je "lice koje deluje u ime predsednika".

Foto: AP/ap

 

Da li je došlo do ustavne krize ili Rusija samo koristi ovu situaciju da bi dodatno zakomplikovala ukrajinsku političku scenu, ali i da nađe opravdanje koje se već spominje i u Kremlju i prorežimskim medijima - kao "s kim bismo to mi mogli da pregovaramo o miru" jer Ukrajina nema legitimnog predsednika.

Nezavisni ruski portal Meduza smatra da su sve rasprave o "nelegitimnosti" Zelenskog samo pokušaj ruskih vlasti da dodatno destabilizuju situaciju u Ukrajini.

- Teško je reći može li Rusija učiniti nešto na polju ukrajinske unutrašnje politike. Ali ruska propaganda pokušava da izazove nekakvo nezadovoljstvo zbog toga u Ukrajini putem TikToka i Telegram kanala koje pune kremaljski trolovi na tu temu - piše Meduza.

Naime, dvojica bliskih Putinovih saradnika Sergej Lavrov i Dmitrij Medvedev, odmah su istrčali s tim da "Zelenski više nema legitimitet" i ne zna se ko sada predstavlja Ukrajinu.

Doduše, Vladimir Putin je bio nešto suzdržaniji kada je o tome govorio u Pekingu na susretu s kineskim liderom Si Đinpingom. 

Foto: AP/ Mikhail Metzel

 

Očito je ta Putinova rezerviranost bila uslovljena baš tom činjenicom s kim i gde govori.

Dakle, Putin je tada, 17. maja, rekao da je odgovor o legitimitetu Zelenskog "trebao dati ukrajinski Ustavni sud" jer je to, istakao je, "važno za Rusiju ako dođe do potpisivanja nekih dokumenata".

Mislio je tu na mogući sporazum o prekidu vatre ili čak i okončanju rata, jer ruski prokremaljski mediji već pišu da "sada više nemaju s kim ni da razgovaraju", a kako navode Ria novosti, upitan je legitimitet nekog takvog sporazuma ako ga potpiše nelegitimni predsednik.

Doduše, Rusija je stalno odbacivala Zelenskog kao "ravnopravnog sagovornika", odbacujući njegovu legitimnost i ranije.

U Kijevu su ionako "izvukli" član 108 ustava prema kojem "predsednik vrši svoju dužnost do izbora novog predsednika", čime je zapravo potvrđeno da Volodimir Zelenski i dalje obavlja svoju funkciju i ima potpuno zakonsko i ustavno pravo na to.

Foto: Tanjug/AP

Pretpostavka je da će Moskva stalno povlačiti to pitanje kada joj bude "korisno", a neki prorežimski mediji u tome već vide dokaz da Ukrajina nije demokratska država jer ne sprovodi izbore, zanemarujući činjenicu da je Rusija izvršila napad i da se gotovo svakodnevno raketiraju gradovi širom Ukrajine - pogotovo Harkov, Sumi i Odesa.

I ruski politikolog Igor Šiškin iz Instituta za postsovjetske države za Vedomosti kaže da će Zelenskog "bez obzira na gubitak legitimiteta" u svetu i dalje prihvatati i doživljavati kao ukrajinskog predsednika i da tu neće biti suštinskih promena.

- Zelenski će za Rusiju i dalje biti protivnik i neprijatelj, za Zapad će i dalje biti partner, a čisto sumnjam da bi ga treće zemlje odbile priznavati, ako ništa drugo makar zbog odnosa ili pritiska Zapada - zaključuje Šiškin.

U Ukrajini i na Zapadu legitimitet Zelenskog se ne dovodi u pitanje.

- Ne mislim da je Zelenski sada oslabljen na domaćem i međunarodnom planu - kaže nemački publicista i autor knjiga o modernoj istoriji Ukrajine Vinfrid Šnajder-Deters u intervjuu za DW.

Foto: Thomas Trutschel / imago stock&people / Profimedia

 

- Berlin, Pariz i Vašington shvataju da demokratija koja se nalazi u vanrednoj situaciji mora da propusti jedan od glavnih političkih instrumenata - izbore - kaže stručnjak.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok upravo to i potvrđuje, za nju nema spora da Zelenski i dalje vodi Ukrajinu jer, kako je rekla, "nema uslova za izbore u ratnim okolnostima", a i američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je nedavno u Kijevu da će se izbori "održati kada se stvore uslovi".

Podsetimo da su početkom 2024. godine i Vašington i Brisel vršili pritisak na Zelenskog da ipak održi izbore, što je on odbijao, a na kraju je za to dobio i podršku većine ukrajinskih političkih snaga.

Iako je "zvezda" Zelenskog donekle potamnela (pogotovo nakon smene popularnog šefa vojske Valerija Zalužnog) i nije više takav "ljubimac sveta" kao što je bio početkom rata, svi su zapravo svesni da u ovim okolnostima nema druge nego da on i dalje bude na čelu države, kao njen legitimni predstavnik te se, zasad, neće postavljati pitanje ni izbora ni njegove smene.

Na to je pristao i kijevski gradonačelnik Vitalij Kličko, koji je pokazivao ambicije da u ovim okolnostima preuzme i poziciju predsednika, ali je na kraju i on prihvatio da su izbori nemogući.

Foto: Yuliia Ovsiannikova / Zuma Press / Profimedia

 

Najviše je na izborima insistirao bivši saradnik Zelenskog, Aleksej Arestovič, koji je najavljivao kandidaturu, a kojeg je Zelenski već ranije smenio, ali nije naišao na veću podršku javnosti.

Kako navodi nezavisni ruski portal Meduza, u ukrajinskom parlamentu Vrhovnoj Radi "nema ni uticajnih grupa poslanika ni političkog potencijala koji bi ozbiljno hteli da ospore legitimitet predsednika", kao što u ovom trenutku, pogotovo kada je stanje na frontu vrlo napeto i Rusi su ostvarili određene vojne uspehe, ljudi ne razmišljaju da idu na proteste zbog izbora.

A i istraživanja javnog mnenja pokazala su da je samo 15-ak odsto Ukrajinaca podržavalo održavanje izbora bez obzira na ratnu situaciju.

A da se ništa nije promenilo, zapravo sugeriše i intervju koji je dao The New York Timesu, u kojem je zamerio Zapadu da ne želi potpuno da prekine odnose sa Rusijom.

- Svi ostavljaju ipak odškrinuta vrata prema Rusiji i razmišljaju što ako Ukrajina izgubi - kaže Zelenski.

No nije isključio mogućnost pregovora s Rusima.

Foto: X/Printscreen/@ZelenskyyUa

 

Zelenski je rekao kako do toga može doći tek nakon skorog "mirovnog samita" u Švajcarskoj, gde će Ukrajina nastojati da dobije "podršku sveta za svoj mirovni plan".

Naime, na tom skupu se očekuje više od sto delegacija iz celog sveta pa Zelenski kaže da će se Rusija zamisliti i neće moći samo tako da odbaci "plan koji podrži 60, 80 ili 100 država".

- Rat mora da se završi pravedno, a ne onako kako zamišlja jedan čovek u Kremlju - kaže Volodimir Zelenski.

No Putin je, prenosi ruska agencija TASS, već poručio da je "švajcarski sastanak bez Rusije mrtvo slovo na papiru" i da Moskva neće pristati na "ultimatum, ma koliko bio masovan".

Mislio je pritom na veliki broj učesnika mirovnog samita koji bi trebao da se održi u junu. Kako god, rat se nastavlja, Zelenski je i dalje ukrajinski šef države, a pregovori o miru još uvek nisu na vidiku, piše Jutarnji.hr.