TRAMPOV NOVI SVETSKI POREDAK: Pomno razvijena strategija za drugi mandat, ali i Vensa, koji je viđen za SLEDEĆEG predsednika!
IZVOR: Borislav KAŠANSKI - 21.07.2024 | 04:30
Ameriku ponovo pravi velikom, a Evropu malom. Korišćenje sopstvenih i uvoznih resursa, razvoj proizvodnje, visoke carine i smanjenje vojnih troškova u inostranstvu
Vodeći svetski mediji upregli su diplomate i profesore da objasne posledice povratka Donalda Trampa u Belu kuću, ali niko još nije uspeo da objasni koliko i kako će se svet promeniti.
Foto: Tanjug/AP
Pred Trampom su četiri godine, ali je on odlučio da njegova politika bude nastavljena mnogo duže, pa je potpredsedničku nominaciju obezbedio mladom Džejmsu Dejvidu Vensu, a samim tim i najbolju startnu poziciju da bude i predsednički kandidat republikanaca 2028. godine.
Hladni i trgovinski rat s Kinom
Ključni izazov za Trampovu viziju jake Amerike je da zaustavi snaženje Kine. On je izjavio da će uvesti carinu od 60 odsto na sav uvoz iz Kine. Time bi praktično onemogućio uvoz i naveo američke prokompanije da se opet posvete proizvodnji.
Kinezi očekuju da će se trgovinski pretvoriti u Hladni rat, mada ističu da verovatnoća oružanog sukoba nije velika. Profesori međunarodnih odnosa Li Mingđang i Jin Canrong kažu da će trgovinski rat biti žešći nego u njegovom prvom mandatu.
- Nema šanse da odmah uvede carinu od 60 odsto jer prvo mora da nađe robu kojom će zameniti kinesku. Povećanje carina sad bi pogoršalo inflaciju i potkopalo kupovnu moć američkih potrošača niže i srednje klase do 1.950 dolara mesečno - izračunali su kineski profesori i dodali da će Tramp carine koristiti da bi naterao Kinu da kupuje više američkih poljoprivrednih proizvoda i energenata, da bi se smanjio trgovinski disbalans između dve zemlje.
Ipak u Kini se boje da bi trgovinski rat naveo mnogo njihovih kompanija da odu iz zemlje.
Američki mir (Pax Amerikana), kao naslednik Klintonovog novog svetskog poretka, još je jak i neće odmah nestati, ali Tramp stvara pretpostavke da promeni svet i SAD na dugi rok.
Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Nikhinson, Pool
Njegova vizija Amerike doživljava se kao izolacionistička i repriza ove države kakva je bila pre Drugog svetskog rata: stvaranje bogatstva korišćenjem svojih i uvoznih resursa, razvijanje sopstvene proizvodnje, maksimalno smanjivanje uvoza visokim carinama i kresanje budžetskog deficita smanjivanjem vojnih izdataka, ali samo u inostranstvu.
Ekonomisti ovo prevode u tri kratke stavke: manji porezi i kamate i visoke carine. To znači i slabiji dolar, da bi olakšao izvoz američkim kompanijama.
Foto: Tanjug/AP
Na globalnoj sceni, Trampov izolacionizam verovatno će značiti veći manevarski prostor za druge države. S druge strane, oči Evropljana tri dana su bile uprte u Republikansku nacionalnu konvenciju u Milvokiju.
Tajvan moneta za potkusurivanje
Tajvan jeste bogat, ali je od 1945. ovo kinesko ostrvo moneta za potkusurivanje između Vašingtona i Pekinga. Amerika želi da kontroliše morske puteve svetske trgovine i zato preko Tajvana blokira izlazak Kine na otvoreni okean. Ujedno, Tajvan je argument Bele kuće u svim pregovorima s Kinom, gde se i sad očekuje da će Tramp za povoljnije trgovačke uslove ponuditi da šalje manje oružja Tajvanu. Međutim, izjavom da bi Tajvan trebalo da plati Americi za odbranu, on istovremeno traži da ovo ostrvo poveća svoj vojni budžet i kupovinu američkog oružja. Osim toga, Tramp je podsetio da je Tajvan ukrao američku industriju čipova, odnosno da je želi nazad umesto da je uvozi s ostrva.
Tamo su Tramp i Vens bacali svoje karte na sto: zamrznuti ili okončati oružani sukob u Ukrajini, povećati konkurenciju s Kinom, prihvatiti protekcionizam u spoljnoj trgovini i ograničiti imigraciju.
Foto: Tanjug/AP
Sve to Evropljanima donosi kumulativni efekat. Deoba Ukrajine s Putinom baciće u problem EU, koja nije spremna da integriše ono što Kijevu ostane ili ispuni bezbednosne garancije bez podrške SAD. Zahtevi da im EU bude saveznik u rivalstvu s Kinom, opteretiće evropske kompanije koje posluju u toj zemlji, a carine će oslabiti evro.
Foto: Tanjug/AP Photo/Julia Nikhinson, Pool
Ekonomista Bruno Kolmant veruje da bi Trampova politika, koja daje prednost domaćoj potražnji na račun evropske, mogla biti dramatična, kao šok koji je priredio predsednik SAD Ričard Nikson 1971, kad je ukinuo zlatnu podlogu dolara i povećao carine svima.
Na pritužbe iz Evrope Nikson je tad odgovorio: "Baš me briga za italijansku liru."
Ukrajina uzalud krvari, menja je za rusku neutralnost
Tramp stalno podseća da je dobro sarađivao s Vladimirom Putinom, te da rat ne bi ni počeo da je on bio na vlasti. Prema rečima Viktora Orbana, Tramp namerava da postigne mir nakon pobede na izborima u novembru, a pre inauguracije 6. januara 2025. Očito je da se Trampu žuri da se dogovori s Rusima, da bi mogao da se okrene prema Kini.
On je izjavio a je Bajden glup jer je venčao Rusiju i Kinu.
- Pogledajte, oni su pridružili sebi i Iran i Severnu Koreju i sad su sami sebi dovoljni - rekao je Tramp.
Ruske državne agencije izvele su zaključak da Tramp želi makar neutralnu Rusiju u svom sukobu s Kinom, ako već ne može da je ima uz sebe. Verovatno će Moskva na osnovu toga tražiti prostor da izdejstvuje veće ustupke, ali ne treba očekivati da će pregovori teći glatko.