OTKRIVENO! Evo ko je glavni kandidat za naslednika UBIJENOG vođe Hezbolaha! "Ako je uopšte živ!" (VIDEO)
IZVOR: Republika - 29.09.2024 | 23:42
Veoma je blizak Teheranu, mediji pišu da njih dvojica imaju sličan glas i pomalo pogrešno izgovaraju slovo "r"
Sve je više pitanja oko budućeg naslednika Sajeda Hasana Nasralaha, dugogodišnjeg vođe Hezbolaha, kojeg su Izraelci likvidirali u njegovom skrovištu u južnom predgrađu Bejruta.
Ne oplakuju ga svi u Libanu, zapravo za njim žale samo libanski šiiti koji uglavnom žive na jugu te države, ali ne i stanovnici središnjeg i severnog Libana gde su u većini sunitski muslimani i maronitski hrišćani, koji veruju da je kriza u kojoj je Liban posledica destruktivnog delovanja Hezbolaha.
Istovremeno izraelski generalštab preti "dugim ratom" i nastavkom napada.
U takvim okolnostima pretpostavlja se da Hezbolah verovatno neće uskoro otkriti ime Nasralahovog naslednika jer bi on odmah postao meta izraelskih napada.
- U najboljem slučaju, stranka će moći da imenuje ili izabere osobu čije ime neće biti otkriveno, koja bi mogla da deluje kao privremena dok se situacija ne smiri - izjavio je u nedelju libanski analitičar Ali el-Amine, a preneli su tamošnji mediji.
Zvanično, to je u nadležnosti Saveta Šure, koje je vrhovno telo Hezbolaha, a istovremeno je podložno autoritetu iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hameneija.
Ono bira generalnog sekretara (to je bila službena funkcija Sajeda Hasana Nasralaha) čiji se trogodišnji mandat teoretski može obnoviti samo jednom.
Članovi Šure su Naim Kasem, zamenik generalnog sekretara, Mohamed Jazbek, predsednik sudskog veća, Ibrahim Amine el-Sajed, koji je na čelu političkog saveta, Hašem Safiedine, šef izvršnog saveta, Husein Halil, desna ruka generalnog sekretara, i Mohamad Rad, koji je predsednik parlamentarnog veća Hezbolaha.
Upravo su članovi Šure izabrali Sobhija Toufajlija 1989. godine, a zatim Abasa Mousaouija 1991. godine, kojeg je godinu dana kasnije ubio Izrael.
Zatim ga je nasledio Sajed Hasan Nasralah, prvi put izabran 1992. godine, zatim 1995. na drugi mandat, nakon čega je ukinuto načelo izbora od najviše dva mandata. To objašnjava kako je Sajed Hasan Nasralah pune 32 godine predvodio Hezbolah.
Problem je što Savet Šure mora da se sastane kako bi raspravljao i doneo odluku, ali to će biti jako teško sve dok Izraelci napadaju jug Libana. Šura može eventualno da odluči da ignoriše izbore i jednostavno imenuje kandidata, pozivajući se na vanredne okolnosti.
U takvoj situaciji nije poznato ko bi mogao da nasledi Sajeda Hasana Nasralaha, ali glavni kandidat je Hašem Safiedine, vrlo blizak Teheranu.
On je Nasralahov rođak, a libanski mediji pišu kako njih dvojica imaju sličan glas i pomalo pogrešno izgovaraju slovo "r".
Međutim, trenutno je neizvesno je li Safiedine živ ili je i on ubijen u petak tokom izraelskog napada na tajno sedište Hezbolaha. Jedini koji se o tome oglasio jeste bivši poslanik parlamenta Navar Sahili koji je izjavio da je Safiedine još uvek živ.
Hašem Safiedine rođen je 1964. godine u gradu Tiru. Studirao je religiju u Iranu 1980-ih, u svetom gradu Kom, što mu je omogućilo da razvije dobre odnose s Teheranom.
Njegov brat Abdalah Safiedine takođe je šef Hezbolaha u Iranu, a sin Reda oženjen sa Zejnab Sulejmani, ćerkom nekad uticajnog šefa spoljnih operacija iranske Revolucionarne garde Kasema Sulejmanija, ubijenog u januaru 2020. u Bagdadu.
- On je čisti iranski proizvod - tvrde Safiedinovi šiitski protivnici.
Zapravo je Iran i dalje odlučujući faktor oko toga ko će doći umesto Nasralaha i sad preostaje da vidi kakav će biti, prema potrebama Teherana, odgovarajući profil budućeg vođe Hezbolaha.
- Važno je da sledeći šef stranke razume interese Irana, uključujući želju da postigne dogovor koji bi mogao dovesti do ukidanja sankcija. Jer to je vitalno pitanje za stabilizaciju iranskog režima koji je upravo shvatio da su mu blagajne potpuno prazne - komentarisao je Ali Fatholah Nejad, iranski stručnjak i direktor Centra za Bliski istok i globalni poredak (CMEG) u Berlinu, a preneo L‘Orient-Le Jour.
Zato se mora uzeti u obzir proklamovana politika otvorenosti koju je Islamska Republika Iran upravo pokrenula prema Sjedinjenim Državama i želju da ponovo izbori mesto u međunarodnoj zajednici.
Govor koji je pre nekoliko dana održao iranski predsednik Masud Pezeškijan u Generalnoj skupštini UN značajan je u tom pogledu.
Obraćajući se američkom narodu, Pezeškijan je miroljubivo poručio da se nada otvaranju novog poglavlja koje će priznati legitimnost iranskih bezbednosnih briga.
- Sankcije su nehumane - rekao je predsednik Irana i poručio da je spreman da sklopi trgovinska, socijalna i bezbednosna partnerstva s međunarodnim silama i susednim zemljama.
Osim toga, ni s vojnog aspekta Iran nije zainteresovan za rat s Izraelom, pa ni zbog svog štićenika Sajeda Hasana Nasralaha.
Iranske vođe razumeju da će u tom slučaju morati da se bori ne samo s Izraelom, nego i s njegovim saveznicima, počevši od Sjedinjenih Država. Isto tako, Iranu takođe nije u interesu da se Hezbolah uključi u rat s Izraelom i izgubi svoj borbeni potencijal.
Novo vodstvo Hezbolaha moraće da uzme u obzir strateške interese režima u Iranu.
- Kakva će biti priroda misije koju je Hezbolah pozvan da ispuni u nadolazećoj fazi? Hoće li nastaviti oružani otpor ili dati prednost unutrašnjoj libanskoj sceni? I konačno, šta će biti s iranskim prijateljima u regiji koja prolazi kroz radikalnu transformaciju? Odgovori na ta pitanja odrediće profil sledećeg generalnog sekretara šiitske stranke - smatra analitičar Ali Fatholah Nejad, piše Jutarnji.hr.