RAT ZA ENERGENTE KRENUO IZ KAZAHSTANA: Svetske sile bi imale koristi od stavljanja pod kontrolu centralnoazijske države
IZVOR: Republika - 08.01.2022 | 20:40
Nemiri u bivšoj sovjetskoj republici mogli bi da imaju globalne posledice pošto je ova država, koja je veličine cele Zapadne Evrope, veliki izvoznik nafte, gasa, uglja i uranijuma
NUR-SULTAN - Kazahstan je dugo važio za najstabilniju državu među bivšim sovjetskim republikama centralne Azije, pre svega zato što je ova energetima bogata zemlja, koja je veličine cele Zapadne Evrope, uspela da u tri decenije od raspada SSSR privuče stotine milijardi evra investicija, a sada bi tamošnji nemiri mogli da uzdrmaju svet.
Kazahstan je veliki izvoznik nafte, gasa, uglja i uranijuma, pa bi nemiri koji su tamo izbili prvih dana ove godine mogli bi da imaju globalne posledice, ali i da budu početak novog rata za energente. Protesti koji su izbili zbog odluke vlade da počne s primenom tržišnih cena tečnog naftnog gasa (plina) za lokalno stanovništvo iznenadili su svet žestinom nasilja koje je usledilo, a kojem su stradale desetine ljudi kako među snagama bezbednosti tako i među demonstrantima. Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev optužio je strani faktor za podsticanje naoružanih izgrednika, a na njegov poziv u zemlju su stigle mirovne trupe Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) predvođene ruskim vojnicima. Tokajev je prethodno smenio dosadašnjeg predsednika Saveta za bezbednost zemlje Nursultana Nazarbajeva, prvog lidera Kazahstana od sticanja nezavisnosti u čiju čast je prestonica Astana promenila ime u Nur-Sultan. Iako se Tokajev trudi da pokaže da će zemlju voditi čvrstom rukom poput svog prethodnika, jasno je da on nema harizmu Nazarbajeva, zbog čega bi mnoge svetske i regionalne sile želele da iskoriste situaciju.
Foto: Tanjug/AP
Pobuna u Kazahstanu mogla bi zbog toga da ima dugoročne ekonomske posledice po svet. Ova zemlja članica je OPEK+ organizacije, koja okuplja naftom bogate zemlje i, kao deveti najveći proizvođač, dnevno isporučuje oko 1,7 miliona barela crnog zlata, što je oko dva odsto ukupne globalne potrošnje. Kazahstan je na 12. mestu u svetu po dokazanim rezervama sirove nafte, a takođe je i 12. izvoznik prirodnog gasa na planeti. Pored toga, ova država je deveti svetski izvoznik uglja, a njene rezerve ovog energenta su desete po veličini. Uz to, Kazahstan je ispresecan naftovodima i gasovodima kojima ne samo da isporučuje sopstvenu proizvodnju Kini već i naftu i gas drugih zemalja poput Turkmenistana. Kina preko Kazahstana nabavlja više od četvrtine svojih godišnjih potreba za prirodnim gasom, pa bi bilo kakav napad na njegove gasovode imao posledice prvo po kineske kompanije koje se bave proizvodnjom razne robe, a onda i na globalnu privredu.
Kazahstan je takođe najveći svetski proizvođač uranijuma, sa više od 40 odsto udela u globalnoj proizvodnji ove sirovine koja je osnov za dobijanje nuklearne energije. Zbog nemira u centralnoazijskoj državi cena uranijuma, koji se izvozi u mnoge zemlje, uključujući i SAD, protekle nedelje odmah porasla osam odsto. Pored bogatih rezervi energenata, Kazahstan je, takođe, posle Kine i Južne Afrike, treći najveći svetski proizvođač legura gvožđa, koje su osnovni element za proizvodnju čelika. Ova zemlja je i deseta u svetu po proizvodnji bakra.
Zašto je važan Kazahstan
Foto: Tanjug/AP
- član je OPEK+ i, kao deveti najveći proizvođač nafte, dnevno isporučuje oko 1,7 miliona barela crnog zlata, što je oko dva odsto ukupne globalne potrošnje
- na 12. mestu je u svetu po dokazanim rezervama sirove nafte, a takođe je i 12. izvoznik prirodnog gasa na planeti
- deveti je svetski izvoznik uglja, a rezerve ovog energenta u Kazahstanu su desete po veličini
- zemlja je ispresecana naftovodima i gasovodima, kojima ne samo da isporučuje sopstvenu proizvodnju Kini već i naftu i gas drugih zemalja poput Turkmenistana
- Kazahstan je najveći svetski proizvođač uranijuma, sa više od 40 odsto udela u globalnoj proizvodnji ove sirovine koja je osnov za dobijanje nuklearne energije
- posle Kine i Južne Afrike, treći je najveći svetski proizvođač legura gvožđa, koje su osnovni element za proizvodnju čelika
- ova zemlja je i deseta u svetu po proizvodnji bakra
Vodeće zapadne kompanije vade naftu, gas, cink, bakar i zlato
- američki naftni gigant "Ševron" ima veliki vlasnički udeo u najbogatijim kazahstanskim naftnim poljima Tengiz i Karašaganak
- britanska multinacionalna rudarska kompanija "Glenkor", 11. najveća kompanija u vodećem berzanskom indeksu FTSE 100 Londonske berze, kontroliše "Kacink", najvećeg kazahstanskog proizvođača cinka, olova, bakra i plemenitih metala, pre svega zlata
- od kompanija sa Londonske berze u Kazahstanu rade i "AltinGold", kompanija koja drži rudnike zlata u toj zemlji, kao i "Kaspijan sanrajz", koja se bavi eksploatacijom nafte i gasa u celoj centralnoj Aziji
- udeo u vlasništvu kazahstanskih naftnih polja ima i britansko-holandski gigant "Rojal Dač Šel"
Kazahstanci drugi po "rudarenju" bitkoina
Foto: pixabay.com
Manje je poznato da je Kazahstan važan i za "rudarenje" kriptovalute bitkoin, pa je sa 18 odsto učešća u kompjuterskoj snazi koja se za to koristi čak na drugom mestu u svetu, odmah iza Amerike. Veliki deo firmi koje su se bavile "rudarenjem" bitkoina u Kini prebacio se u Kazahstan kada su vlasti u Pekingu rešile da im uguše aktivnost. Zbog nemira su kazahstanske vlasti isključile internet u zemlji, što se odmah osetilo na tržištu kriptovaluta, pa je vrednost bitkoina pala na 42.000 dolara, najniži nivo od septembra prošle godine.
Borat ih proslavio
Dobar deo zapadnog sveta prvi put je čuo za Kazahstan zbog Borata Sagdijeva, izmišljenog novinara koji u filmovima putuje u Ameriku, a glumi ga Saša Baron Koen. Kazahstanske vlasti su prvo bile besne na Koena zbog ponižavanja njihove zemlje kroz te komedije, ali su ipak shvatili da bi to mogli da iskoriste i za privlačenje turista.