(FOTO) NEPOMIČNI I NEMI, A PUNI PRIČA: Svakog dana prolazite pored njih, a da li ih "poznajete"?
IZVOR: Republika - 09.12.2018 | 06:28
U samom centru Beograda stoje na istim mestima godinama. Kriju zadivljujuće priče o istoriji, stradanju, vizijama, planovima, buntu i snovima. Neke od njih je vremenom prekrila mahovina, neke rđa i kamenac, a izgleda da je ono najgore što im se desilo činjenica da su ih ljudi zaboravili. Ne znaju njihovo značenje, njihovu pravu vrednost, ideje koje su predstavljali pa se samim tim njihova svrha danas dovodi u pitanje.
Ovom prilikom, izdvajamo tri kamene figure koje se nalaze u strogom centru Beograda, a o kojima se malo zna iako su one i te kako vredne pažnje...
Jedna od njih je skulptura u sklopu fontane, druga je skulptura ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a treći je spomenik u Pionirskom parku koji krije zadivljujuću priču.
Devojka sa školjkom stoji kao svedočanstvo poletne ideje da to mesto bude kulturni centar BeogradaNa mestu gde se od 1870. godine nalazio hotel "Pariz", posle Drugog svetskog rata, u samom srcu prestonice, u pasažu koji spaja Trg Nikole Pašića i Terazije, projektovan je i sagrađen Bezistan, sa idejom da prolaz bude kulturni i turistički centar Beograda. Arhitekta Vladeta Maksimović prostoru je dao moderan izgled kružnog trga sa mrežastim krovom. U sredini je fontana ukrašena bronzanom skulpturom čuvenog jugoslovenskog umetnika iz 20. veka Aleksandra Zarina - "Devojka sa školjkom". |
Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ
"Ranjenik" ispred JDP podseća da nam je pamćenje "kratko"
Jeste li ikada šetajući gradom obratili pažnju na neobeleženu skulpturu ispred ulaza u Jugoslovensko dramsko pozorište? Ako se raspitate saznaćete da je to "Ranjenik" ili "Streljanje rodoljuba" Vanje Radauša iz 1948. Bezimeni rodoljub nas podseća na to kako smo se mnogo puta predomislili oko toga šta nam je važno. Ako se malo detaljnije analizira ta poruka koju bi "Ranjenik" trebalo da pošalje, jasno je da on ima snažnu opomenu za sve nas jer dobro je pozanto koliko srpski narod ima kratko pamćenje i neretko zaboravlja i svoju istoriju i kulturu i veru i sve ono čime bi trebalo da se diči. Sledeći put kada prođete pored njega, neka vas opomene da još niste pročitali dovoljno o svojoj zemlji, da još niste obišli dovoljno njenih prelepih predela i da još uvek niste kročili u sve kulturne institucije koje su zaštitni znak Srbije.
Osmatračnica sa Kajmakčalana u Pionirskom parku - koliko mi danas daleko vidimo?U današnjem Pionirskom parku, preko puta Narodne skupštine u Beogradu, decenijama stoji usamljeni i naizgled urušeni spomenik. Samo upućeniji znaju da ovo nije tek obična gomila kamenja, već trag srpske istorije neverovatne vrednosti - osmatračnica sa Kajmakčalana, nemi podsetnik na cenu koja je plaćena za slobodu našeg naroda. Malo je bitki koje su tako snažno uticale, ne toliko na ishod, koliko na moral i stanje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, kao što je to bila bitka na Kajmakčalanu. Osamnaest dugih septembarskih dana 1916. godine srpski vojnici su pokušavali da osvoje Kajmakčalan od Bugara. Osamnaest dana su Bugari, uz velike gubitke i probleme odolevali.
Za Srbe, bitka je bila početak povratka kući. Posle duge i u istoriji nezapamćene golgote preko Albanije koja je Srbiju stajala nebrojano života, Kajmakčalan je postao mesto koje se ne sme izgubiti jer će se tako, simbolično, izgubiti i svaka šansa za povratak u domovinu. Tako je i nastao naš naziv za ovo mesto – Kapije slobode – mesto na kome su srpski vojnici prvi put posle dve godine rasejanja ponovo zakoračili u svoju zemlju. Posle osamnaest dana krvave borbe, 30. septembra 1916. godine na vrhu Sveti Ilija, na 2.524 metara nadmorske visine, konačno se vijorila srpska zastava. Kako bi pobeda zauvek ostala upamćena, srpska vrhovna komanda je odlučila da vrh Kajmakčalana – osmatračnicu srpskih trupa, ponese sa sobom u domovinu. Nakon pobedonosnog povratka u zemlju, ona je postavljena u blizini dvora, u današnjem Pionirskom parku. Tako bar priča kaže… |