Služen parastos crvenoarmejcima palim za slobodu Beograda
IZVOR: Republika - 19.10.2020 | 14:01
U Vaznesenjskoj crkvi danas je prvi put posle 76 godina održan parastos za 28 crvenoarmejaca, ubijenih tokom borbi za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu, u paljbi koju su otvorili nemački vojnici iz bunkera prekoputa ulazne kapije u portu crkve u ulici Admirala Geprata.
Parastos, održan na inicijativu Grada Beograda, služili su starešina Vaznesenjske crkve jerej Arsenije Arsenijević i starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev, a prisustvovali su mu, između ostalih, ministar Nenad Popović, ambasador Rusije Aleksandar Bocan - Harčenko i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Parastosom poginulim crvenoarmejcima, ove godine obeležavanje oslobađanja Beograda počelo je dan ranije, kazao je Vesić novinarima i dodao da je Grad hteo da obeleži događaj u kojem je na jednom mestu brojčano najviše stradalo crvenoarmejaca prilikom borbi za slobodnu prestonicu Srbije.
Prema rečima zamenika gradonačelnika, danas je upravo na tom mestu odata počast svim poginulima u borbi za oslobođenje Beograda, kako sovjetskim i jugoslovenskim borcima, tako i građanima i građankama Beograda.
Vesić je naveo da su te 1944. godine tela 28 crvenoarmejaca bila položena u porti Vaznesenjske crkve i da su im tog dana sveštenici održali parastos i istakao da od tada nikada više taj događaj nije pomenut.
- Ovo je prvi put da se ovaj događaj zvanično pominje i prvi put da smo ponovo održali parastos - naglasio je Vesić.
Kako je naveo, oslobođenje Beograda je jedan od zajedničkih događaja u istoriji ruskog i srpskog naroda, koji je možda i najsvetliji.
Foto: beoinfo.rs
- Zajedno smo ratovali, imali zajedničke neprijatelje tokom vekova, ali ono što je važno i što treba pomenuti jeste da nikada nismo bili na različitim stranama. Srpski i ruski narod u istoriji su uvek bili na istoj strani i na našu sreću na pravoj strani, na strani slobode, demokratije - naveo je zamenik gradonačelnika.
Naveo je da ako se procentualno gleda ŠSR je dao najviše žrtava u Drugom svetskom ratu, a posle Sovjetskog saveza to je bila Jugoslavija, a u Jugoslaviji najviše srpski narod.
- I zato se ovih dana sećamo ne samo oslobođenja Beograda od nacista, već se sećamo zajedničke borbe sovjetskih i jugoslovenskih snaga, zajedničke borbe srpskog i ruskog naroda i to samo pokazuje da je naše prijateljstvo zasnovano na krvi, na čvrstim temeljima i da ga je nemoguće ikada pokvariti - istakao je Vesić.
Ambasador Bocan-Harčenko je izrazio beskrajnu zahvalnost predsedniku Srbije, rukovodstvu Srbije i Grada Beograda što gaje sećanje i tradiciju na zajedničku borbu Rusije i Srbije i sećanje na preminule crvenoarmejce u Srbiji.
Veruje da je sada uspostavljena tradicija sećanja na taj tragičan događaj koji se desio dan pre nego sto je Beograd oslobođen, tragičan slučaj koji slikovito pokazuje zajedničku borbu i zajedničke žrtve.
Foto: beoinfo.rs
- Uvek smo bili na pravoj strani istorije i to zajedno, što nas obavezuje da gajimo slobodarske tradicije, da gajimo sećanje na preminule koji su nam dali mogućnost da živimo u miru i ovo nas obavezuje - i Srbiju i Rusiju, da gradimo naše partnerstvo, saradnju i da i dalje idemo na pravoj strani istorije rame uz rame - poručio je Bocan - Harčenko.
Ministar Popović je ukazao na to da kako su 1944. Rusi bili zajedno sa Srbima tako su i danas ponovo zajedno.
- Srbija i Rusija su uvek štitile svoju slobodu, istinu i pravdu. Tako je bilo i u Drugom svetskom ratu i životi ovih 28 junaka, mučenika, su zalog naše buduće saradnje i nikada niko i ništa neće moći da poremeti izvanredne odnose koje Srbija i Rusija imaju danas, a danas imaju istorijski najbolje odnose. Siguran sam da će tako biti i u budućnosti - kazao je Popović.
Samo dan pre oslobođenja Beograda 1944. godine, u jutarnjim časovima, jedna od jedinica Crvene armije imala je zadatak da se iz ulice Kneza Miloša probije prema Savskom mostu kroz ulicu Admirala Geprata, a 28 vojnika u jurišu nastradalo je pre nego što je bunker osvojen.
Tela 28 poginulih mučenika bila su položena u portu Vaznesenjske crkve, odakle su preneta na Groblje oslobodilaca Beograda, gde su i sahranjeni.