VESIĆ: Osporavanje radova u Beogradu je deo mentaliteta

Foto: Tanjug

Goran Vesić

- To je naprosto deo mentaliteta. Svaki put kada se gradi nešto novo što Beograd treba da približi Evropi, da ga modernizuje, nailazi na otpore ljudi koji u tome ne vide sebe - rekao je Vesić za Tanjug.

Kako se naše društvo odnosi prema reformatorima i onima koji unose novine, kaže da najbolje govori činjenica da je protiv Branka Pešića, legendarnog gradonačelnika Beograda, vođen predistražni postupak zbog izgradnje mosta Gazela.

- Gradnja Gazele izazvala je veliki otpor u stručnoj javnosti. Bilo je više novinskih članaka u kojima je osporavana, a najveća primedba je bila što se gradi most sa šest traka. Danas, 45 godina kasnije mislim da nam nije dovoljno ni 12 traka da imamo - pojasnio je Vesić i naglasio da se po tome vidi koliko je Pešić bio vizionar.

Nije to jedini Pešićev projekat koji je osporavan, kaže i podseća da je na otvaranju Gazele predložio tadašnjem predsedniku Titu da se radi stanica Prokop, koja je izazvala brojne polemike.

- Zabeleženo je da je sednica u Skupštini grada Beograda, na kojoj je usvojeno urbanističko rešenje, trajala osam sati i da su se na toj sednici brojne arhitekte protivile. Tako propusna železnička stanica do tada nije postojala u Evropi i bila je nešto novo - podseća Vesić.

I Beograđanka je sagrađena u mandatu Branka Pešića i bila je veoma osporavana, a gradski menadžer pojašnjava da se išlo do toga da je zovu antisimbol Beograda, da treba da se zove "Crnograđanka", zato što je crna.

- Imate članke iz 1987. godine u kome se tvrdi da je zgrada ''bolesna'', da su se ljudi koji rade u njoj razboleli zato što ne mogu da se otvore prozori. Napadali su je zato što nema požarne stepenice -navodi gradski menadžer.

Podseća da je 1936. godine otvorena na početku Knez Mihajlove ulice prva robna kuća u Beogradu koja se zvala "Ti-ta" i da su tada vlasnici malih radnji i zaposleni organizovali demonstracije koje su završile tako što su razbijena stakla na izlozima.

Zabeleženo je da je mladić koji je razbio stakla uzvikivao "živela nacionalna ekonomija", "dole strani kapital".

- Na kraju je udruženje vlasnika malih radnji tražilo od tadašnje vlade da se zabrani otvaranje robnih kuća, kako bi se zaustavio napredak - rekao je Vesić.

I gradnja Palate Albanija , koja se nalazi na početku Knez Mihajlove ulice, nije prošla bez osporavanja stručne javnosti.

- Vođena je prava hajka u medijima protiv izgradnje te Palate, čak se tvrdilo da će, kada se izgradi, sve okolne zgrade potonuti. Ljudi iz okolnih zgrada su prodavali stanove, plašili se da će se nešto desiti - rekao je Vesić i dodao da Palata Albanija i dalje stoji i da je jedan od simbola Beograda.