Previše strasti i politike oko spomenika Stefanu Nemanji
IZVOR: Tanjug, Republika - 02.12.2020 | 17:49
Istoričar Dejan Ristić smatra da je dijalog koji se vodi o podizanju spomenika Stefanu Nemanji dobrodošao, ali ocenjuje da ta, na momente burna rasprava, prelazi u sfere politike što svakako nije dobro bez obzira da li ta politička učitavanja dolaze oz opozicionog ili vladajućeg tabora.
Foto: Republika
Za Ristića nema dileme da je spomenik Stefanu Nemanji potreban Beogradu bez obzira na naše doživljaje njegovog vizuelnog rešenja .
On napominje da je reč o spomeniku jednoj od najznačajnijih ličnosti naše istorije i da bi o tom obeležiju morali da govore, istoričari istoričari umetnosti, arhitekte, vajari...i tako odgovara na žučnu društvenu debata koja je od pokrenuta od momenta kada je pomenuta ideja da bi na Savskom trgu mogao svoje mesto da nađe i spomenik Stefanu Nemanjio ...
Rasprava o estetici, značenju, proceduri izbora vajara koji će ga osmisliti i realizovati... pa sve do ideoloških učitavanja smisla celog projekta, eskalirala je pretnjama profesorke Beogradskog Univerziteta u penziji Srbijanke Turajlić koja je taj spomenik nazvala monstruoznim i nečim čega "se stidi toliko da te tragove treba zatreti i skloniti"
- Dijalog je dobrodošao u svakom društvu, dokle god se držimo činjenica, uvažavamo jedni druge u smislu ljudskog i profesionalnog dostojanstva. Taj dijalog vredi dokle god pokušavamo da budemo dobronamerni iz potencijala sopstvenih struka i kompetencija. Ukoliko nismo stručni za neku temu valjalo bi da ispoljavamo bazičnu ljudsku dobronamernost. Bojim se da isuviše strasti, a premalo činjenica u tom društvenom dijalogu oko spomenika Stefanu Nemanji - kazao je Ristić.
Kako kaže nekome se sviđa idejno rešenje i realizacija spomenika Stefanu Nemanji i lokacija na kojoj je postavljen, a nekome se sve to ne dopada...
- Sve je to u redu, ali dok se držimo pristojnosti i sopstvenih kompetencija bez pretnji. Stefan Nemanja nije bio mašinovođa kao što to zameraju protivnici postavljanja spomenika ispred nekadašnje Železničke stanice u Beogradu. Na banalan način ti ljudi su u pravu, ali čitav niz spomenika važnim istorisjkim ličnostima po Evropi i svetu postavljani su na lokacijama koje su frekfentne, a koje nisu direktno povezane sa delovanjem i životom tih ljudi kojih se sa uvažavanjem sećamo, već sa njihovim delovanjem i simbolikom za života i u vremenu nakon njih - kazao je Ristić.
Prema njegovim rečima svi vekovi koji su usledili nakon Stefana Nemanje, pa sve do danas ni na koji način nisu okrnjili ili umanjili značaj njegovog istorijskog delovanja.
- Svaka epoha ima svoju estetiku i svaka vlast i ideologija imaju svoju estetiku. Znamo primere da u jednoj epohi mogu da postoje različite estetike koje ne korespondiraju jedna sa drugom i koje su nekada često suprostavljene. Postoji i dijalog estetika jedne epohe unutar jednog društva - kaže Ristić i konstatuje da je sve to dobro za društvo koje na taj način stiče spomeničko nasleđe.
A, Stefan Nemanja, dodaje on, nije imao nijedno spomeničko obeležije u Beogradu, a prošli su vekovi od njegovog života
- Neko će reći da Stefana Nemanja nikada nije kročio u Beograd. Beograd će postati deo srpske države u vreme njegovog daljeg potomka Stefana Dragutina, gotovo 100 godina od Nemanjine smrti, ali da li to znači da sve istorijske ličnosti koje nisu posetile Beograd nemaju pravo na svoj spomenik u tom gradu? Čini mi se da nije tako. Nikola Tesla je u svom životu samo jedan dan proveo u Beogradu i tom logikom on je zaslužio spomen ploču... Pa neće biti tako - kazao je Ristić.
Kada je reč o izgledu spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu Ristić kaže da je on istoričan.
- U estetskom smislu svako od nas ima različit doživljaj tog spomenika, ali detalji na njemu su naglašeni. Vidi se da je umetnik želeo da obogati taj spomenik mnoštvom detalja tako da svima koji ga vide jasno stavi do znanja o kome se radi. Tu su elementi vladarskog dostojanstva, duhovnog dostojanstva jer je kanonizovan od strane Srpske pravolsavne crkve. Stoji na raspolućenom vizantijaksom šlemu što je neobično jer je bio vizantijski vazal, ali pretpostavljam da je reč o umetničkoj slobodi - kazao je Ristić i dodao da su kod nas uspešno realizovani spomenici vladarima jako retki.
Kao dobar primer te prakse on navodi spomenik Knezu Mihailu koji korespondira sa samom ličnošću i epohom, estetikom i lokacijom.
- Spomenik Njegošu na Studentskom Trgu u Beogradu je takođe izuzetno rešenje. Spomenik Despotu Stefanu u okviru Beogradske tvrđave je modernistički i perfektno osmišljen. Živkovićev spomenik Svetom Savi u Prijepolju je odličan baš kao spomenik Josipu Brozu Titu u Užicu. Verujem da je u tom nizu i spomenik Stefanu Nemanji - kazao je Ristić.
Kako kaže na Savskom trgu se trenutno ne nalazi spomenik Stefanu Nemanji već našem doživljaju Stefanu Nemanje.
- Treba znati da Stefan Nemanja nije osnivač srpske države kao što se često pominje u javnosti, već je rodonačelnik naše najznačajnije dinastije Nemanjića. Postojao je čitav niz vekova takozvane pred-državnosti, i brojne važne istorijske ličnosti pre Stefana Nemanje koji nikada nije bio samostalni vladar već vazal. Njegov sin će kapitalizovati 1217. godine sve ono što je radio njegov otac i njihovi zajednički preci na uspostavljanju smostalne Kraljevine Srbije - kazao je Ristić.