NEVEROVATNA ISTORIJA STUDENTSKOG TRGA: Da li znate ko je sve ostavio svoje tragove na ovom mestu u prošlosti?

Foto: commons.wikimedia.org/Gmihail

Još u rimsko vreme, dok se antički grad zvao Singidunum, ovde su bile terme – javna kupatila. Potom su Turci ovaj prostor namenili za groblje i ovde su sahranjivali svoje pokojnike. U doba njihove vlasti ovde je bilo najveće groblje u gradu, da bi njihovim odlaskom današnji trg poslužio kao Veliki pijac, piše Dnevno.

Od tezgi do “Glavnjače”

Tu, u blizini, bila je i zloglasna uprava policije koja je u literaturi ostala opisana kao Glavnjača. Na njenom mestu je danas Prirodno-matematički fakultet.

Prekoputa je kompleks današnjeg univerziteta, sa Kapetan-Mišinim zdanjem, kao i legendarna Kolarčeva zadužbina. Nedaleko odatle postojao je Zerek. Ova gradska oblast podrazumevala je deo Ulice kralja Petra, od raskršća sa Uzun-Mirkovom ulicom, pa naniže.

Besmrtni Branislav Nušić opisivao je Zerek, beležeći da su “najstariji Turci, erlije, tu imali svoje kuće sakrivene u duboke bašte”. Sem njih, a ispod Dušanove ulice pa sve do Jalije (na obali Dunava), bila je poznata jevrejska mahala. Tek po odlasku Turaka iz Beograda počeli su Srbi i Cincari (a naročito ovi poslednji) da otkupljuju turska imanja i da naseljavaju Zerek.

Da se vratimo pijaci. O njoj ostavljaju zapise mnogi hroničari, a među njima i iskusni novinar Vojin Puljević. On je zapisao kako je, posle rušenja turskog groblja, ispred Kapetan-Mišinog zdanja postavljena pijaca koja je imala nekoliko redova. U prvom su stajali seljaci sa svojim namirnicama koje su donosili u Beograd.

Iza njih su bili profesionalni prodavci. Oni su bili trgovci koji bi kupovali robu jeftinije i donosili na Veliki pijac kako bi je prodali po nešto višim cenama. Zvali su ih piljarima i to ime im je često sačuvano i u današem trgovačkom jeziku.

Iza njih, na centralnom delu pijace podignute su drvene barake. U njima su bile smeštene mesare, da bi se iza njih, prema današnjem Prirodno-matematičkom fakultetu smestile zemunske piljarice, a za njima i ribolovci – alasi.

Naziv Veliki pijac označio je važnost ove gradske tržnice, jer je u Savamali bio i onaj koji je nosio ime Mali. Ipak je ovaj, na današnjem Studentskom trgu imao primat u ondašnjem, omalenom Beogradu.

…i, dabome, Rimljani

Foto: Republika/M. JOVANOVIĆ

Građevinski radovi na Studentskom trgu 1968. godine slučajno su uveli Beograđane u doba starog Rima. Preciznije, u vreme trećeg i četvrtog veka nove ere, kada su na ovom mestu izgrađene rimske terme, na čije ostatke su naleteli građevinari.

Najveći deo ovog antičkog objekta je tada otkriven, dok se ostatak “podvlačio” pod saobraćajnicu i nije detaljno analiziran.

Kako živimo u vremenu kada je nedostatak novca elementarno opravdanje za sve, ipak se vraćamo u 1978. godinu kada nije bilo baš tako. Međutim, ovo “popularno” opravdanje i tada je bilo na snazi, i terme su morale da budu zatrpane zemljom, koja ih konzervira i od tada nas štiti od nas samih, baš kao što je to bilo duže od hiljadu i po godina, otkad su Rimljani otišli odavde.

Razlog je bio bizaran: mesto koje su arheolozi precizno obradili i istakli, bilo je vrlo privlačno za bacanje smeća, a budući da su tadašnje gradske vlasti bile “tankog budžeta” za projekat koji bi natkrilio ostatke i zaštitio ih, danas su i dalje gde i veliki deo naše istorije – pod zemljom.

Umesto da sada u centru grada imamo vrhunsku turističku atrakciju, jer je svaki turista koji vidi “pečat” Rima svestan koliko grad ima raskošnu istoriju – imamo beleške o zatrpanom nalazištu.

Hotel “Makedonija”

Sa obodne strane današnjeg Studentskog trga, a tadašnjeg Velikog pijaca nalazio se hotel “Makedonija”. U spratnoj zgradi bio je ugledan ugostiteljski objekat i o njemu je svoje viđenje takođe ostavio Nušić. Neprevaziđeni bard teatra pisao je “da je na vrhu Vasine ulice postojala kafana ‘Makedonija’, nekad trgovačka kafana, gde su svraćali na noćište svi naši trgovci iz unutrašnjosti.”

– Na gornjem je spratu bio, kao i sada (u Nušićevo vreme), hotel koji je za svoje vreme važio kao dosta dobar, te je uvek bio posećen. Kafana je bila vrsta pijačnog vašara. Tu je svratilo na kafu sve što je došlo na pijacu da što pazari; tu je svraćao na rakiju seljak koji je lepo prodao ono što je doneo; tu su mali prekupci i trgovčići koji žive od preprodaje, posredovanja, rasprodaje i uopšte od pijace. Danas, kako se pijaca izmestila sa trga ispred Univerziteta, “Makedonija” je izgubila taj značaj – pisao je Nušić.

Šejh Mustafino turbe

Viđnjička ulica, koja izlazi sa dorćolske strane na Studentski trg nekada je nosila ime Derviška. Ovaj naziv zabeležile su i austrijske vlasti u Beogradu, od 1717. do 1739. godine.

Ovde su se nalazile tekije, obredna muslimanska mesta u kojima su se okupljali derviši, a šejh je titula najvišeg među njima. Tu je bila i medresa, islamska škola u ovom gradu.

Šejh Mustafa je u svoje vreme bio veoma uvažen među njima, pa tako turbe do danas nosi ime posvećeno njemu. Bogomolja je nekada bila na obodu turskog groblja.