DIVNE VESTI! Stižu prinove u Beo zoo vrtu, evo kako se sve odvijalo (FOTO)

Foto: printscreen/facebook

DIVNE VESTI! Stižu prinove u Beo zoo vrtu, evo kako se sve odvijalo (FOTO)

Nakon što je u Beo zoo vrt stigla beba orla bradana, rodila se i bebica eland antilope. Kako je za "Blic" kazao Krisitjan Ovari, bilog Zoološkog vrta grada Beograda, to je jedna od najvećih antilopa koje naseljavaju Afriku.

- Zanimljivo je da eland na holandskom zapravo znači los, i pošto je Holanđanima los bio najveća životinja koju su poznavali, a ova je najveća među antilopama, onda su je oni na svom nacionalnom jeziku nazvali los antilopa, odnosno eland antilopa - priča Kristijan Ovari.

U zbirci Beo zoo vrta eland antilopa nalazi se jedan mužjak sa dve ženke. Kako kaže, elandi su jako velike životinje, izrazito jake i izdržljive, a ženka koja se porodila je jedna fantastična mama. Kada su u opasnosti ove životinje mogu da skoče iz mesta do 2,5 metara, dok mladunci mogu da skoče i do 3 metra.

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Međutim, na samom početku bilo je i određenih problema, ali na to su već navikli kad god su u pitanju prvi mladunci.

- Kao što to biva u početku mi ne možemo nikad da izbegnemo dramu kada su prvi mladunci u pitanju, tako da je ona prvih dana imala jedan blagi mastitis, pošto je prvi porođaj, pa se ni ona nije najbolje snašla s bebicom - objašnjava.

U Beo zoo vrtu su se svi odmah jako uplašili, pa su morali malo bebu da doje na flašicu.

- Posle par dana mala je ustala na noge i polako počela bojažljivo da prilazi mami i da sisa, što je odlično, jer je to sisanje smanjilo pritisak na njeno vime i stvari su tako došle na svoje. Sada imamo jednu vrlo finu i harmoničnu porodicu - kaže Ovari.

Mužjak ima svoj "harem"

Ali, poimanje harmonične porodice kod eland antilopa nije isto kao kod nas ljudi.

- To kod elanda ne funkcioniše baš kao kod nas, nisu samo mama, tata i deca, nego je tu mužjak koji ima svoj "harem". U ovom sučaju dve ženke i tu su teoci koji budu u tom haremu zajedno sa ženkama - objašnjava.

Kako ističe, mame eland antilope su jako brižne, tako da po prirodi one svoje mladunce doje do sedmog, osmog meseca, mada mladunci već posle četvrtog meseca bojažljivo kreću da grickaju travu i počinju sami da jedu i pasu.

- Prateći majku oni uče koje su to trave koje su jestive i šta je ono što ne treba da se jede. Inače, eland antilope su jako brižni roditelji. Od samog početka mama je malu oblizivala, čuva je i brani - priča biolog Beo zoo vrta.

 

 

- Kod nas je to jako zanimljivo jer postoje dva načina davanja imena. Naši posetioci su nam u tom kontekstu najmiliji, jer su najviše prisutni pa je u redu da oni daju imena, a imamo i ona imena koja daju naši timaritelji koji brinu o životinjama, pa im oni daju imena po nekim njihovima karakteristikama, ali ta imena nisu toliko za javnost jer su često šaljivog karaktera. Naravno, to sve ne umanjuje vrednost naših životinja, mi njih mnogo volimo i oni su nama kao deca - kazao je.

Beba i mama počele da izlaze napolje

Budući da se već počelo sa puštanjem napolje bebe i majke, posetioci već sada imaju priliku da ih vide. Međutim, pošto je beba još uvek jako osetljiva i mora da uči, između ostalog i kako da ne upadne u vodu, neko od timaritelja Zoo vrta ih stalno nadzire.

- Majka i beba se mogu videti u dvorištu i mogu reći da prvi put kad smo je pustili napolje bila je presrećna, toliko je trčkala u tom dvorištu kao i sva deca, da je imala loptu bila bi prava igračica fudbala - kaže Ovari.

Još prinova

Kako dodaje, očekuje se još prinova, godina je u jeku, kako se priroda budi tako dolaze i životinje, a do kraja godine ćemo u Beo zoo vrtu imati pravi bebi bum.

Takođe, treba skrenuti i pažnju svim posetiocima koji planiraju odlazak do "Vrta dobre nade" da se suzdrže od hranjenja životinja, jer koliko god ih voleli, prekomerna količina hrane može samo da im naškodi.

- Mi životinje jako volimo i brinemo o njima, i znamo da ih posetioci isto toliko vole, pa najčešće kao i sve naše bake i mame, tako i naši posetioci vole tu ljubav da iskaži kroz potrebu da hrane životinje. Moramo da skrenemo pažnju da se to ne radi, zato što količina kokica i grisina i sličnih stvari daleko prevazilazi ono što bi naše životinje trebalo da jedu, pa da ne bismo imali problema i da naši veterinari ne bi imali pune ruke posla zbog pokvarenih stomaka, ja uvek napelujem na posetioce da se takve stvari ne rade - poručuje Ovari.

BONUS VIDEO: