EVO ZA KOJE SREDNJE ŠKOLE JE BILA NAJVEĆA GUŽVA, A KOJE SMEROVE NIKO NIJE HTEO DA UPIŠE! Neki razredi su prazni
IZVOR: Republika - 05.07.2023 | 12:09
Interesovanje je naime ostalo onakvo kakvo je bilo i na upisu pre godinu dana
Za najtraženije škole i najpopularnije smerove, a to su najčešće gimnazije i medicinske škole u većim gradovima, poput Beograda, Niša i Novog Sada, tražilo se i mesto više, ali posle prvog upisa u srednje škole jasno je da gimnazije u manjim sredinama nisu prva želja budućih srednjoškolaca, kao što zanati nisu popularni među učenicima ni u jednom delu naše zemlje.
Interesovanje je naime ostalo onakvo kakvo je bilo i na upisu pre godinu dana, u Beogradu i u nekoliko većih gradova gimnazije su želja broj 1, a najviše poena se tražilo uz IT za Vazduhoplovnu akademiju, npr. 93,31 za tehničara vazdušnog saobraćaja, dok je južnije najviše đaka upisalo medicinu, i sada se postavlja pitanje šta će biti da nepopunjenim odeljenjima i koji su smerovi uspeli da ispune kvote, a koji su jedva ostvarili minimum ili su upisali samo jednog đaka kao što je slučaj u Vranju u Tehničko – tehnološkoj školi, na smeru za tehničar za polimere, gde je preostalo 29 mesta sa minimumom bodova od 52,34.
Posle svega se postavlja pitanje šta će biti da nepopunjenim odeljenjima i koji su smerovi uspeli da ispune kvote, a koji su jedva ostvarili minimum ili su upisali samo jednog đaka kao što je slučaj u Vranju u Tehničko – tehnološkoj školi, na smeru za tehničar za polimere, gde je preostalo 29 mesta sa minimumom bodova od 52,34.
Tražilo se mesto više lane, a sada ima viška
Definitivno, zanati, poput pekara, mesara, tesara i drugi, i odeljenja u gimnazijama u manjim opštinama u gradovima imaju još uvek mesta do zakonskog limita od 30 đaka, a jedan od primera je i Srednja hemijska-tehnološka škola „Lazar Nešić“ (SHTŠ) u Subotica u kojoj, recimo, na smeru za pekara ima 14 mesta nakon prvog upisnog kruga, a minimum bodova je 36,43. Za tehničara modelara obuće ostalo je 13 mesta, a minimalni broj bodova je 52,76. Za poslastičara preostala su tri mesta i minimum bodova je 46,66.
-Primećuje se manje interesovanje za obrazovne profile trećeg stepena i tačno je da đaci nisu zainteresovani za zanate. Oni koji imaju nemaju 50 bodova oni moraju da upisuju treći stepen, a pre neku generaciju i prošle tražilo se dodatno mesta, a sada imamo trend koji ne može da nas čini zadovoljnima. Ni za lokalnu zajednicu nije u interesu da svi idu u gimnaziju. Ko će onda raditi? – kaže Nikola Matković, direktor SHTŠ i objašnjava da u slučaju kada nema dovoljno učenika na nekom od smerova, minimum je 15, a postoje srodni profili, oni se spajaju i pravi se od njih odeljenje koje zadovoljava kriterijume formiranja odeljenja.
Puna subotička gimnazija
Direktor subotičke Gimnazije „Svetozar Marković“ Dušan Pavlović je prezadovoljan nakon prvog upisnog kruga, na srpskom jeziku na svim smerovima su popunjena mesta, dok na mađarskom i hrvatskom nastavnom jeziku ima još mesta, ali i ti smerovi su odlično popunjeni.
-Sedam odeljenja na srpskom jeziku, dva prirodno-matematička puna potpuno, 83 boda je bila donja granica. Društveno–jezički smer, 90 đaka smo primili i 90 je upisano, donja granica je bila 79,14 bodova i samo jedan đak je imao 79,14, a ostali su imali više od 80, mada su mnogi verovali da će sa 70 bodova moći u gimnaziju. Sportski smer 20 primamo i 20 popunjeno sa 83 boda. I IT odličan, na sprskom jeziku mesta nema, ali na mađarskom prirodno- matematički smer 25 đaka upisano, društveni 10 đaka i IT 10 đaka, a 20 mesta, ali i to je sjajno. Na hrvatskom opštem smeru 21 upisan đak na 30 mesta, što je fantastičan rezultat – kaže Pavlović.
U Vranju 19 mesta slobodno na društveno-jezičkom smeru, a 15 za krojača
U Srednjoj školi „Đura Jakšić“ u Rači za rukovaoca građevinskom mehanizacijom ima još devet mesta, a broj bodova koji je neophodan je 41,91. U Vranju 19 slobodnih mesta je ostalo na društveno – jezičkom smeru u Gimnaziji „Bora Stanković“, a čak 21 slobodno mesta u istoj gimnaziji ostalo je na prirodno – matematičkom smeru. U istom gradu, u Hemijsko – tehnološkoj školi za krojača ima još 15 mesta i potrebno je 40 bodova za upis.
U tehničkoj školi u Adi, za operatera osnovnih građevinskih radova preostalo je 19 mesta, a minimum za upis je 48,27 bodova, a za tehničara mehatronike na srpskom jeziku ima čak 26 slobodnih mesta s brojem bodova od najmanje 61,84.
U Gimnaziji u Bečeju na društveno-jezičkom smeru na srpskom jeziku ima još dva mesta, potrebno je najmanje 50,78 bodova za upis, dok na opštem smeru na mađarskom jeziku ima još 13 mesta, minimum je 61,14 bodova. Mesta ima i u Gimnaziji „Takovski ustanak“ u Gornjem Milanovcu, pet sa 54,06 bodova na društveno – jezičkom smeru, čak 18 slobodnih mesta na opštem smeru – engleski jezik i pet na opštem smeru. U istom gradu, u Ekonomsko-trgovačkoj školi popunjena su sva mesta za kuvara, za trgovca ima još dva mesta i potrebno su 42,86 boda.
Više mesta ostalo na mađarskom nastavnom jeziku
Imre Zombori, direktor Ekonomske škole u Subotici, u kojoj su đaci mogli da upišu trogodišnji smer kuvar-konobar kaže da su na srpskom nastavnom jeziku 100 odsto popunjeni, a na mađarskom jeziku oko 50 odsto.
- Beležimo poboljšanje u odnosu na prošlu godinu kada smo na jednom smeru imali oko 20 učenika. Kuvar – konobar smo popunili, to su smerovi iz istog područja rada i onda ih spajamo, imaju dosta zajedničkih predmeta – kaže Zombori.
U Smederevu ima još mesta za mesare, preostalo je 11 mesta sa 44,55 bodova, dok za pekare ima još 12 mesta.
Ostajemo bez obućara
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić potvrđuje za „Blic“ da dok neke škole imaju pad bodova, u drugim, stručnim, pre svega IT, je povećan upis.
- Nismo popunili zanate i pojedine mašinske škole, za zanate je slab odziv, za obućare, modelare kože i drugo. Gimnazije su poluprazne u manjim sredinama, Svi su odabrali IT sektor jer je to najpopularnije i mogu brzo da dođu do radnog mesta. Gimnazije su jedino dobro popunjene u velikim gradovima poput Beograda, Niša, Subotice i Novog Sada, ali gimnazije imamo bukvalno u svakom mestu u Srbiji. I Ministarstvo i mi treba da primetimo da su zanati ono što treba Srbiji i ono što će dati rezultate – zaključuje Antić.
Prema njegovim rečima za obućara se niko skoro nije opredelio, smerovi za galanteriste imaju slab odziv, kao i građevinska i mašinska struka.
- Nastavnici koji ostaju bez đaka se raspoređuju tamo gde ima slobodnih radnih mesta. Ako ne budu raspoređeni imaju pravo da godinu dana primaju platu, 65 odsto, a nakon toga dobiju otkaz i idu na tržište rada. Ako se za neki od smerova prijavi samo par đaka onda se oni raspodeljuju u odeljenja srodnih zanimanja, tamo gde ih ima 15 ili 16. Naravno, pita se đak da li pristaje. Zakon predviđa maksimum od 30 đaka u odeljenju, a sigurno da posle upisa negde ima više dece, recimo, u medicinskim školama ili na IT smerovima i u gimnazijama. Tamo su velike gužve i možda može da se odobri i đak, dva više – kaže Antić i podseća da ima oko 12 odsto više mesta nego đaka, i da se ta mesta otvaraju upravo u najpopularnijim školama, te ispada da se „deca kradu sa zanata“.
Okupacija strane radne snage
- U Beogradu rade Kinezi, Azerbejdžanci, Turci i drugi, i to nije ništa loše, dobri su radnici, ali to su stranci. Pošto nemamo ni nastavničkog kadra ne bi me čudilo da nas uče Makedonci i drugi narodi. Nema nastavničkih fakulteta i nema zanata i zato je to realno i očekivati. Pod okupacijom smo radne snage iz inostranstva – zaključuje Antić.
Eger: Deca pitaju zašto uopšte da idu u školu!?
Darko Eger, direktor OŠ „Kneginja Milica“ i rukovodilac Aktiva direktora škola Novog Beograda, kaže za „Blic“ da nije iznenađen što su đaci nezainteresovani za zanate i što upisuju gimnazije, medicinske škole i IT smerove.
- Podaci nikoga ne začuđuju. Decenijama unazad se depopulišu vrednosti na kojima počiva društvo, a to je biti vredan i uzoran i od toga imati kvalitetan život, a sa druge strane imamo popularizaciju nekih drugih vrednosti. Deca danas postavljaju pitanja zašto uopšte da idu u školu. I ovo je jedan korak unazad, zato pre nego što popularišemo nešto moramo da dođemo do odgovara na druga pitanja. Tačno je da nemamo radnu snagu, ali sa druge strane gde da se zaposle majstori, jer da bi neko bio kvalifikovani dobar majstor nije dovoljno da samo završi školu, mora da ima i iskustva u poslu, neophodan je alat i ulaganja. Zato, ima sve svoje zašto, ali treba nam afirmativna politika prema proizvodnim zanimanjima – kaže Eger i napominje da su medicinske struke popularne u celom svetu, a kako je naše stanovništvo sve starije, potrebno nam je sve više medicinske brige.
Bodovi po smerovima
frizer 48,92
pedikir/manikir 60,20
građevinski tehničar 58,75
arhitektonski tehničar 76,32
zubni tehničar 84,97
stomatološka sestra 80,89
maser 71,77
konobar 59,72
kuvar 69,28
turistički tehničar 73,82
mesar 41,30
pekar 46,51
poslastičar 68,33
trgovac 39,73
komercijalista 70,02
NAPOMENA: škola, smer i potreban broj bodova za upis ove godine u Beogradu.