VEČITA DILEMA SADA OBELODANJENA! Ko je pismeniji - muškarci ili žene?! Poslednji popis otkrio ko je željniji znanja, ali i kakvo je stanje sa PISMENOŠĆU!
IZVOR: D.B. - 03.01.2024 | 13:22
Manje od 38.000 osoba u Srbiji starijih od deset godina je nepismeno, a nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca - udeo žena u ukupnom broju nepismenih iznosi 71 odsto.
Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva, najveći broj stanovnika Srbije, tačnije 3.020.958 osoba, ima završenu srednju školu. Zanimljivo je da fakultetsku diplomu poseduje 933.340 naših sugrađana, dok je diplomu više škole steklo 344.056 osoba. Takođe, oko milion građana Srbije ima završenu samo osnovnu školu, dok je nepotpuno osnovno obrazovanje prisutno kod oko 300.000 stanovnika naše zemlje.
Rodna perspektiva obrazovanja
Rodno senzitivna statistika pokazuje da je veći broj žena (24,03%) nego muškaraca (20,73%) stekao više ili visoko obrazovanje. Najveći udeo osoba sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim gradskim opštinama Vračar, Novi Beograd, Savski venac i Stari grad, dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen u opštinama Malo Crniće, Žabari i Gadžin Han.
Trendovi u obrazovanju
Stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku ističu da je udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem značajno povećan u odnosu na prethodni popis stanovništva 2011. godine, dok je zabeleženo smanjenje udela lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem.
Nepismenost u Srbiji
Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, manje od 38.000 osoba u Srbiji starijih od deset godina je nepismeno, pri čemu je veći udeo nepismenih žena nego muškaraca. Više od polovine nepismenih osoba ima 65 i više godina, a najveći udeo nepismenih u stanovništvu je zabeležen u opštinama Bujanovac, Petrovac na Mlavi, Nova Crnja, Bojnik i Plandište.
Promene u obrazovnom sistemu
Naša nacionalna statistička ustanova ističe da se školska sprema stanovništva postepeno poboljšava iz popisa u popis, delom zbog promena u zakonodavstvu kojima je osnovno obrazovanje postalo zakonski obavezujuće, ali i zbog uticaja privatnih fakulteta i srednjih škola koji su osnovani u poslednjim decenijama. Ove promene značajno utiču na obrazovnu statistiku naše zemlje.
BONUS VIDEO: