U ALEJI ZASLUŽNIH GRAĐANA OSTALO JOŠ SAMO 19 MESTA: Ko tu može da bude sahranjen a ko ne
IZVOR: Republika/D.B. - 25.04.2024 | 09:35
U poslednja dva meseca napustile su nas još dve osobe za koje je deo javnosti smatrao da zaslužuju da tu budu sahranjene.
U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu ostalo je još samo 19 mesta.
Možda su zato sve učestalije polemike o tome da li postoje jasni kriterijumi koji određuju ko može tu da bude sahranjen, a ko ne.
Momo Kapor, Oskar Davičo, Ranko Žeravica, Branko Radičević, Zoran Radmilović imaju ploču sa svojim imenima, kao i mnogi političari, generali, gradonačelnici. Tu je sahranjeno na stotinu poznatih glumaca, sportista, pesnika, književnika, reditelja i drugih.
A mesta je još vrlo malo. U poslednja dva meseca napustile su nas još dve osobe za koje je deo javnosti smatrao da zaslužuju da tu budu sahranjene, prenosi RTS.
Ko odlučuje o sahrani u Aleji: Koji su uslovi
Ponovo se otvorilo pitanje da li postoje jasni kriterijumi koji određuju ko može da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a ko ne.
Prema odluci o upravljanju grobljima, da bi osoba bila sahranjena u Aleji, mora da ima najviši stepen odlikovanja Republike Srbije, da bude akademik ili počasni građanin prestonice.
Predloge da se nečiji posmrtni ostaci sahrane u Aleji zaslužnih građana mogu da daju porodice, što je retkost, ali i institucije i udruženja čiji je preminuli bio član.
Međutim, pre 15 godina, tadašnji gradonačelnik Beograda uveo je diskreciono pravo da prvi čovek u prestonici može da odluči drugačije, u slučaju da preminula osoba ne ispunjava kriterijume.
Istoričar umetnosti Irina Subotić ističe da ne može jedna osoba da odlučuje i da to ne može da bude dobrovoljno - "ja hoću da se sahranim, pa ću platiti da bih tu bio".
"To ne postoji u pametnim, ozbiljnim društvima. Mora da postoji jedna komisija u kojoj bi bili ljudi visokog ranga, ali ne samo u struci, nego i u etici", dodaje Subotić.
Danilo Prnjat iz ULUS-a smatra da bi tu odluku svakako trebalo kolektivizovati i uključiti razna reprezentativna udruženja i organizacije, pre svega u polju kulture, civilni sektor, ali i državne institucije.
O tome da li zaslužuju da budu sahranjeni u Aleji poslednjih godina vodila se polemika i kada su u pitanju pojedini poznati estradni umetnici, ali i sportisti.
Da su kriterijumi jasni, rasprava ne bi bilo ili bi ih bilo manje.
Samo ove godine u medijima su trajala sporenja o tome da li bi Slađana Milošević, pevačica, i Tomislav Peternek, fotograf, trebalo da budu sahranjeni u Aleji.
Do izbora nove gradske vlasti, Privremeni organ zamenjuje ostale organe u gradu, pa se odluke donose većinom.
"A ovi ljudi, kao i Slađana Milošević, nisu ispunjavali osnovne uslove da bi mogli da se kvalifikuju za to. Morao je da reaguje Privremeni organ, a nije prošlo na dopunu dnevnog reda. Treba da postoji telo koje ćemo da napravimo, gde će da bude desetak ljudi, od Srpske akademije nauka preko Olimpijskog komiteta, Ministarstva kulture, da budu delegirani ljudi od predsednika države, Vlade Republike Srbije, Skupštine. Nema šta o tome da odlučuje gradonačelnik ili na osnovu neke odluke koju je doneo Grad Beograd sa dva, tri uslova. Neozbiljno je, a naročito zbog činjenice da je ostalo samo 19 mesta", kaže predsednik Privremenog organa Aleksandar Šapić.
Nekoliko puta je, dodaje, to diskreciono pravo iskoristio pod strahovitim pritiskom, iako je znao koliko je mesta ostalo.
Potrebna nova aleja, koje su opcije
Aleja je proširivana tri puta, poslednji put 2011. godine. Jasno je da je Beogradu potrebna nova aleja zaslužnih građana. Jedna od opcija je proširivanje Bežanijskog groblja.
Ne zna se da li će se i kada to desiti, ali zna se da alternativa u slučaju popunjavanja preostalih 19 grobnih mesta trenutno ne postoji.
BONUS VIDEO