GLAS PROTIV REZOLUCIJE O SREBRENICI DOGOVORILI ALEKSANDAR VUČIĆ I SI ĐINPING! Kina, Srbija i Rusija jedna familija! PRIJATELJI SE PO VETU POZNAJU!
IZVOR: Republika - 26.05.2024 | 01:30
Si Đinping bio je u Beogradu 2016. i nedavno, oba puta je rekao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se oseća kao kod kuće. A dom se čuva i brani, pa je upravo na sastanku u Beogradu dogovoreno da, obično uzdržana, Kina glasa protiv rezolucije o Srebrenici.
Dosad nam je pomagala Moskva, a ubuduće će Srbija u UN imati još jednog moćnog sagovornika.
Si Đinping bio je u Beogradu 2016. i nedavno, oba puta je rekao predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se oseća kao kod kuće. A dom se čuva i brani, pa je upravo na sastanku u Beogradu dogovoreno da, obično uzdržana, Kina glasa protiv rezolucije o Srebrenici.
NEMA KOMPROMISA
Rusija je u prošlosti vetom ili pretnjom ovog prava priskočila u pomoć našoj državi i narodu u Savetu bezbednosti, ali je glas Kine protiv rezolucije bio neočekivan u zapadnim medijima i diplomatskom koru jer je najavio novu eru u međunarodnim odnosima.
Bratska, hrabra i nepokolebljiva Belorusija
Srbija ima malog, ali hrabrog i odlučnog pobratima koji ponekad ostane u senci velike Rusije. Belorusija je glasala protiv rezolucije o Srebrenici i to nijednog trenutka niko nije doveo u pitanje. Ova zemlja i njen principijelni i odlučni predsednik Aleksandar Lukašenko pomagali si nam kad god su mogli, ponekad na neverovatne načine.
Ne samo da nam je Belorusija poklonila četiri mig-29, nego je Lukašenko 1999. ponudio Slobodanu Miloševiću da njegovi hrabri piloti dobrovoljci ove avione dovezu u Srbiju preko NATO zemalja i ostave nam ih da bismo se bolje branili, o čemu je pričao predsednik Aleksandar Vučić.
Lukašenko je tad doleteo u Beograd, a ispod sedišta je delegacija zatekla padobrane jer je NATO odbio da im garantuje bezbednost i čak poručio Lukašenku da je nepoželjan. To predsednika Belorusije nije pokolebalo, pa je čak usred bombardovanja obišao neke od srušenih zgrada i vojnu bolnicu, gde je razgovarao s ranjenim borcima Vojske Jugoslavije
Da je Nemačka rezoluciju iznela pred Savet bezbednosti UN, zaradila bi dva veta, ruski i kineski. Da se Peking ne bi uzdržao od svog prava na veto, pokazao je i time što je protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN glasao lično ambasador Fu Cong iako kod velikih sila neretko tu dužnost obave zamenici.
Kineska diplomatija ide na kompromis svuda gde je to moguće i retko glasa protiv, a ako nije saglasna, onda se njeni predstavnici uglavnom uzdrže od glasanja. U istoriji UN Kina je uložila veto samo 18 puta. Kako je rasla njena ekonomska, vojna i politička moć, tako je češće primenjivala ovo pravo, pa je u poslednjih pet godina uložila veto u Savetu bezbednosti čak osam puta i to uvek zajedno s Rusijom.
REZERVISANO ZA SAVEZNIKE
Pritom se Peking odlučivao na ovaj korak samo iz principijelnih, humanitarnih razloga ili da bi podržao svoje saveznike. Kao kad je Kina s četiri veta stala uz Rusiju tokom njene vojne intervencije protiv Islamske države u Siriji ili kad je na isti način podržala svog suseda Severnu Koreju, kao i Venecuelu, u kojoj su više od 70 odsto ukupnih investicija kineskog porekla, pa kad je zaustavila sumanute predloge koji su pravdali patnju naroda u Pojasu Gaze.
Tri "njet" neprijateljima Srba u UN
1. Nažalost, zaboravljeno je da je sadašnji ministar spoljnih poslova, a tad ambasador u UN, Sergej Lavrov, već 1994. uložio veto na američku rezoluciju, kojom se izražavala osuda Republike srpske jer nije propustila Komisiju za izbeglice UN u Bihać. Kao i Srebrenica, Bihać je bio zaštićena zona UN koju su muslimani koristili kao odskočnu dasku za ofanzivu uz brojne zločine. Kad je Vojska Republike Srpske prešla u kontranapad i sabila neprijatelja, traženi su izgovori za zapadnu intervenciju koju je ovaj veto sprečio.
2. U svežem pamćenju je ostao ruski veto iz 2015. na predlog rezolucije o Srebrenici koji je podnela Velika Britanija, a podržale ga SAD i EU. Da bi progurali svoju ideju o genocidnom srpskom narodu, Britanci su šest puta menjali tekst predloga i dostavljali ga ruskom ambasadoru Vitaliju Čurkinu. Time su doveli sebe u zamku, pa kad je bilo izvesno da Rusija ni sedmi put neće prihvatiti tekst, više nisu imali kud nego da ga iznesu na glasanje.
- Britanski nacrt nije konstruktivan i izaziva sukobe, optužuje samo jedan narod. Takav pristup je politički motivisan, nije legitiman i ne služi napretku u BiH - saopštio je Čurkin stavove koje je Rusija i sad iznela i podigao ruku u znak da glasa protiv.
3. Zapad je izveo pouku, pa 2021. nije došlo do glasanja o predloženoj rezoluciji o BiH pošto je bilo dovoljno da ruski ambasador Vasilij Nebenzja samo najavi veto. Tako je u rezoluciji ostala samo odluka da se misija Eufora u BiH produžava, ali je iz nje izbačeno pominjanje OHR i Kristijana Šmita, koji je time ostao bez legitimiteta i samo fiktivno igra ulogu visokog predstavnika. U rezoluciju nije ušao ni njegov izveštaj u kom je naveo da je Bosna pred raspadom i u opasnosti novih sukoba, pri čemu je za sve okrivio Srbe. Štaviše, Šmitu je Nebenzja onemogućio da se obrati Savetu bezbednosti.
U Evropi, jer Kina kao i Zapad ne smatra Rusiju delom zajednice našeg kontinenta, Peking ima samo jednog saveznika, a to je Srbija. Predsednik Si Đinping u Beogradu je izjavio da je Srbija prva zemlja u Evropi s kojom će Kina izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću, čime nam je dao poseban status u kineskoj spoljnoj politici.
Ovaj rezultat nije došao iznenada, već je plod upornog i marljivog rada, kao i izuzetnih, ličnih prijateljskih odnosa predsednika Aleksandra Vučića i Si Đinpinga. Još 2016, tadašnji ambasador u Beogradu Li Mančang istakao je da će njegova zemlja na Samitu šefova vlada Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u Rigi najviše sporazuma potpisati sa Srbijom, pre svih, onaj o bezviznom režimu koji nam je doneo turiste.
DRUGI NEKA ZAVIDE
- Srbija je prva država iz Evrope koja ima sporazum s Kinom, a druge zemlje su ljubomorne. Čak kažu da to nije samit Kine i 16 država, nego Kine, Srbije i 15 zemalja - rekao je Mančang, koji je tad najavio velika ulaganja u RTB Bor, Železaru Smederevo i brzu prugu Beograd-Budimpešta.
Budućnost uz moćne prijatelje
Mesto ambasadora u UN obično vodi do položaja ministra spoljnih poslova. Ambasador Kine Fu Cong ušao je na velika vrata u UN pošto je prethodno istu dužnost obavljao u EU. Vrlo je moguće da nema dužnosti koju tokom 37 godina karijere nije obavljao u kineskoj diplomatiji.
Na koji god položaj profesionalni put da odvede ambasadora Conga, on će biti jedan od ljudi u vrhu kineske vlasti koji je dobro upoznao predsednika Vučića. Uoči glasanja, njih dvojica su večerali u Njujorku, a obično otvoreni Vučić, sadržaj razgovora nije izneo u javnost.
Ambasador Vasilij Nebenzja potiče iz herojskog Staljingrada, kog je njegov otac branio od Nemaca. On je bio u diplomatskoj službi od Tajlanda do Švajcarske i četiri godine zamenik Sergeja Lavrova. Nebenzja je već veteran u UN, gde zastupa Rusiju od 2017. Njegovo lice odaje emocije samo kad on to hoće, a može da bude blizak i s neprijateljem kad poželi. Jednom su ga pitali kako se pozdravlja s američkom ambasadorkom u UN, a Nebenzja je odgovorio: "Ljubimo se, ljubimo se."
Ti projekti su se već ostvarili, a Sijevi ljudi su u Beogradu potpisali 28 sporazuma za naredne. Time je dat primer kako se grade prijateljstvo i strateški savez, koje Kina čuva i glasanjem u UN, pa ako zatreba i vetom.
Bonus video
.