KULA BEOGRAD U BOJAMA TROBOJKE: Predivno finale proslave Dana srpskog jedinstva, slobode i zastave (VIDEO)
IZVOR: Republika - 16.09.2024 | 02:02
Na nebu iznad Save vijorila se nacionalna zastava
Povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Kula Beograd, najviša zgrada u Srbiji i regionu, zasijala je večeras u bojama trobojke, prenosi agencija Tanjug.
U čast ovog važnog državnog praznika, koji se u Srbiji i Republici Srpskoj praznuje od 2020. godine, na nebu iznad Save vijorila se nacionalna zastava kao podsetnik na slavnu istoriju srpskog naroda.
Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave simbolično se proslavlja svakog 15. septembra, na dan kada je 1918. godine počeo proboj Solunskog fronta što je bio odlučujući korak ka oslobođenju tadašnje Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.
Praznik je prvi put svečano proslavljen 2021. godine na Savskom trgu uz prisustvo zvaničnika Srbije i Republike Srpske, patrijarha srpskog gospodina Porfirija i velikog broja građana, a za cilj ima osnaživanje jedinstva između Srba u Srbiji i Republici Srpskoj, kao i ukazivanje poštovanja crveno-plavo-beloj trobojci.
Podsetimo, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave obeležava se, po treći put, u Srbiji i Republici Srpskoj, a prvi put ove godine proslavlja se i van granica naše zemlje - u Crnoj Gori i Nemačkoj. Danas će mnogi Srbi bez obzira gde žive na svojim kućama istaći čuvenu trobojku, koja je nastala još u doba Miloša Obrenovića i to na veoma zanimljiv način.
Iako je bio nepismen, znao je da pregovara i za dvadeset godina sa jako malo žrtava uspeo je da pridobije šest nahija bez ispaljenog metka. Za tri meseca ratovanja i diplomatskim pregovorima koje je vodio uspeo da pridobije kamen temeljac srpske državnosti.
Uredbama turskog hatišerifa Srbija je imala pravo da dobije i zastavu gde su elementi uzeti iz srednjeg veka. Grb je nastao sa čuvena četiri slova “S” koji je se nalazio na štitu u periodu 1830. godine, i gde se još nalaze kruna, plašt, maslinova grančica koja simbolizuje mir i grančica hrasta koja ima značenje temeljitosti i postojanosti.
- Nakon turskog insistiranja da se na zastavi nađu i četiri polumeseca, Miloš je izdejstvovao da to bude neko solomonsko rešenje – šestokraka zvezda. Кasnije kada je Miloš hteo da se približi Rusima, na njegovo pitanje kakva je vaša zastava oni su odgovorili bela i plava, on je rekao ajde da se ne naljute braća Rusi, mi ćemo samo okrenuti boje i time smo dobili boje današnje zastave - kaže za RINU istoričar Aleksandar Marušić.
Prvu narodnu zastavu propisao je Sretenjski ustav iz februara 1835. godine, kada su bili određeni zastava i grb. Ostalo je zabeleženo da je ustav pročitan i objavljen na svečan način, uz zastave i svečanu muziku, kneževu konjičku i pešačku gardu i uz prisustvo državnog vrha i poslanika, a uveče je priređen vatromet i održana pozorišna predstava.
Bonus video: