BEOGRAD ĆE DOBITI 4 NEVEROVATNE KULE: Biće više od 100 metara, a evo gde će se nalaziti!

Foto: Promo

Skajlajn će biti visoka 129 metara

Neka gradilišta su već otvorena, poput onog kod bivše zgrade MUP-a u Ulici kneza Miloša (“Skajlajn”) ili drugog na Ušću (Ušće 2), dugo se već najavljuje 168 metara visoka građevina u okviru “Beograda na vodi”, a sve je izvesnija i gradnja kule u novobeogradskom Bloku 65, u okviru druge faze projekta „Vest 65“.

Po revidiranom urbanističkom projektu, koji se trenutno nalazi na javnom uvidu u Gradskoj upravi, objekat bi trebalo da ima 40 spratova i 150 metara visine, nešto više nego što je ranije planirano (33 etaže i 140 metara). A najbolja reklama mu je što je u ovom kompleksu stan nedavno kupio niko drugi nego Novak Đoković, piše blic.rs.

Sem toga, Novobeograđani proteklih nedelja svedoče o početku izgradnje još jednog simbola ovog dela grada - poslovnog objekta “Kula Ušće 2” čiji kamen temeljac je položen krajem februara ove godine. Projekat domaćeg investitora “MPC Propertis” vredan je skoro 65 miliona evra, a predviđa podizanje kule od 22 sprata, visoke nešto više od 100 metara. Završetak radova na izgradnji nove kule na Ušću, osmišljene kao bliznakinje već postojećeg objekta na toj lokaciji, predviđen je u 2020.

Ipak, ni staro jezgro prestonice neće ostati zapostavljeno, pa je tako još jesenas na mestu zgrade bivšeg Saveznog MUP-a počela gradnja “Skajlajna”, modernog stambeno-poslovnog prostora sa tri kule - centralnom visokom skoro 130 metara i dve manje od 64 i 77 metara. U pitanju je investicija poznate izraelske kompanije “AFI Jurop”, koja će se prostirati na preko 100.000 kvadrata.

Konačno, uskoro bi u visinu trebalo da krene i kula „Beograd“ u okviru projekta “Beograd na vodi”, koja će svojom visinom nadmašiti konkurenciju. Iako je u nekoliko navrata menjala svoj oblik i visinu, pa je sa prvobitno zamišljenih 220, “spala” na 168 metara, to je i dalje čini pompeznijim od svih navedenih gradskih nebodera. Na Savskom amfitetru pored različitih trgovinskih, ugostiteljskih i drugih komercijalnih objekata mesto će naći i najveći tržni centar u ovom delu Evrope.

Imajući sve to u vidu, nameće se zaključak da je Beograd ozbiljno rešio da se vodi svetskim trendovima koji nalaže limitiranje gradskog jezgra i gradnju u visinu, a ne širinu, kako je dosad bila praksa, što samo podstiče dalje razmišljanje da nas u budućnosti sigurno očekuje još koja savremenija “Beograđanka”.