Svako jutro ćerkicu (8) hranio samo projom, a sada se cela Srbija digla na noge i NAPUNILA IM FRIŽIDER!

Foto: youtube.com/Radio Televizija Vojvodine

Bogdan Luković sa ćerkicom

Na adresu Lukovića prethodnih dana pristigli su paketi robe - hrane ili odeće i obuće, školskog pribora za Kristinu..., a drugi se odlučuju da uplate i određenu svotu novca ovoj porodici.

Bogdana je posebno obradovao poziv dr Nemanje Aleksića, pravnika iz Novog Sada, koji je obećao da će advokatska kancelarija iz ovog grada sa 15.000 dinara mesečno stipendirati Kristinino školovanje, sve dok ono bude trajalo.

- Nemam reči. Svima mogu da kaže samo veliko hvala. Hvala, jer su mi ovim sigurno produžili i olakšali život - rekao je Bogdan, koji godinama pati od multiple skleroze i koji sam odgaja Kristinu od kada je imala samo osam meseci, jer ih je njegova bivša supruga napustila. - Nikad nisam pričao o našem teškom životu, nikome se nisam žalio, ćutao sam i patio. Tako je bilo sve dok našu muku nije video komšija Miroslav Zlatić, koji je i pozvao medije. Hvala i njemu!

Foto: youtube.com/Radio Televizija Vojvodine

Konačno vide svetlost na kraju tunela

Miroslav je, iako Lukovići duže vreme žive u njegovom susedstvu, prvi put primetio njihovu tešku materijalnu situaciju ove godine za Krstovdan, kada je Kristina proslavila osmi rođendan. Bogdan ga je pozvao da mu pomogne, jer njega izdaju noge i ruke zbog bolesti, da posluži ćerkine drugare, koji su došli u goste.

KIRIJU NISU PLATILI ŠEST MESECI Strepe Lukovići i da će ih vlasnik stana u kome žive isterati na ulicu, ako ne plate kiriju, koju duguju za prethodnih šest meseci. Komšije dodaju da je kuća u kojoj žive Bogdan i Kristina i koja je trospratna, odnosno ima tri stambene jedinice, na prodaju, i to za 50.000 evra. - Molimo državu, opštinu, ljude i sve koji imaju novca da ovo otkupe, jer bi rešili muku za tri ivanjička socijalna slučaja. Tu je još pet ari placa, pa bi mogla da se sagradi još jedna stambena zgrada za takve porodice - zaključile su komšije.

- Došao sam ranije kod njih i video da doručkuju jogurt i proju. Bogdan je doneo tortu i sokove za Kristinine drugare. Kasnije sam, međutim, saznao da on to nije kupio, već je uzeo na veresiju. I drugo i treće jutro se zadesilo da dođem kod njih, a oni za doručak uvek isto - proju utrošenu u jogurt. Pitam Bogdana u šali, da li je to njihovo omiljeno jelo, ne sluteći da oni nemaju za više. Tada mi je rekao: "E, moj komšo, imao sam dva kila projinog brašna, sada više ni toga nemam, šta ćemo sutra jesti, ne znam, a prvo treba da platim rođendansku tortu - ispričao je Miroslav. - Verujte da nisam noćima spavao, nosio sam im koliko sam mogao, pomagao, a onda rešio da izađem u javnost, jer treba pomoći ovoj porodici, koja je bila više gladna nego sita.

Bogdan, koji je često ostajao gladan, pošto prvo nahrani Kristinu, a njemu ako išta ostane od obroka, veli da paketi pomoći pristižu, ljudi donose i hranu. Nažalost, on nema gde da je skladišti, frižider je mali i star, a zamrzivač nema. Pitamo ga da li nešto treba Kristini, a on odgovara:

- Dobila je dosta, ali nikad viška obuće i odeće. Sramota je, ali moram da kažem da nemamo na čemu da spavamo. Kreveti su nam pri kraju, spavamo zajedno. Imali smo jedan kauč, a onda smo od komšija dobili drugi. Jedno veče spavamo na jednom, drugo veče na drugom, jer ih tako štedimo, da ne propadnu skroz, pošto su pri kraju...