Težak život brata i sestre iz Batušinca kod Niša: Bez roditelja, svoje sobe i kupatila, a VUKOVCI

Foto: D.Ilić

IMAJU SAMO NJIH Baba i deda sa unucima

Brat i sestra žive sa očevim roditeljima, koji, iako na plećima nose teret višegodišnjeg rada na njivi, sada na grbači imaju i brigu o maloletnoj deci. Kažu, nije im teško jer su im unučad sve što imaju.

- To su deca za primer. Vukovci od početka školovanja. Volimo ih i staramo se o njima kao o svojim očima u glavi, ali deci je očito potrebno više od naše ljubavi. Prvenstveno bolji uslovi za život i učenje, ali i ono najosnovnije, odeća, obuća... - priča deda Miroslav, koji je nakon smrti snahe Maje doživeo šok i još je pod terapijom, što mu otežava da pomaže deci jer porodica živi od napornog rada u poljoprivredi.

Nikola i Milica su odlični đaci od početka školovanja, a osim učenja, pomažu i u kućnim poslovima.

Foto: D.Ilić PODRŠKA Sa tetkom Danijelom Tetka uputila apel za pomoć Apel za pomoć Nikoli i Milici inicirala je njihova tetka Danijela Uzelac. - Objavila sam na društvenoj mreži apel za pomoć ovoj stvarno primernoj deci, jer je zaslužuju prvenstveno svojim učenjem, a da bi nastavili, nemaju uslova tamo gde žive. Ima ljudi dobre volje koji žele da pomognu, a ja se nadam da će se naći neko ko će stipendirati ovo dvoje predobre dece - kaže tetka Danijela.

- Ustajem pre šest ujutro kako bih stigao na autobus za Niš, gde pohađam treći razred Gimnazije "Bora Stanković". Iz škole se vraćam oko 15 časova i preostalo vreme koristim da nešto pomognem u kući, učim i podučavam mlađu sestru. Često mi tako radni dan traje do ponoći - priča Nikola.

Kuća Vasića u Batušincu je u izgradnji. Opremljene su samo dve prostorije u prizemlju, gde deca žive sa bakom, dekom i stricem. U hladnim zimskim danima deca kao jedini prostor za učenje imaju dnevnu sobu, gde se svi okupljaju. Kupatila u kući nema.

Foto: D.Ilić

TUGA Nikola kraj majčine umrlice

Foto: D.Ilić

DIPLOME Milica i Nikola

- Smrt majke nas je mnogo pogodila, ali da bismo joj se odužili i zahvalili za sve godine brige i muke koje je prevalila preko glave čuvajući nas, moramo da ispunimo njenu želju da postanemo svoji ljudi sa zvanjem i znanjem. Zahvaljujući pomoći majke u učenju, postala sam vukovac. Sada mi, kad nešto nije jasno, pomaže brat Nikola odvajajući vreme od svog učenja. Istini za volju, imamo punu podršku deke i bake, ali oni su već stari i nemoćni - dodaje Milica.

Foto: D.Ilić Želi da bude profesor Nikola će narednog meseca postati punoletan, a već sada razmišlja da bi profesor književnosti moglo biti njegovo buduće zanimanje. - Nameravam posle gimnazije da upišem fakultet. Nisam još uvek definitivno odlučio, ali moja stremljenja su da budem profesor književnosti. Odmalena sam, čitajući knjige, zavoleo književnost i voleo bih da mi to bude životno opredeljenje - kaže Nikola.

Sa teškim životom ove dece upoznata je i Ljiljana Zlatanović, direktorka niške gimnazije.

Foto: D.Ilić

USPOMENA Nedostaju im roditelji

- Uprkos nezavidnoj situaciji u porodici, Nikola nam je jedan od najboljih đaka na društveno-jezičkom smeru. Dete ima sve petice, a vukovac je od osnovne škole. Kad mu je početkom godine umrla majka, đaci su sa razrednom zahtevali i otišli na sahranu. Tada sam obaveštena u kakvim uslovima Nikola živi. Činjenica je da je okružen ljubavlju dede i babe, ali reč je o starim ljudima, poljoprivrednicima koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Odlučili smo da solidarno pomognemo, a Nikola je od Ministarstva prosvete, kao đak generacije, dobio stipendiju od 5.000 dinara. Međutim, samo mesečna karta za prevoz autobusom od sela do škole košta više. Smatramo da je neophodna veća društvena pomoć ovako talentovanoj deci, pogotovo kakav je Nikola - rekla je direktorka Zlatanović.