PODACI AGENCIJE FAKTOR PLUS: Plastične kese nisu najveće zlo, postoje gora rešenja
IZVOR: E. S. T. - 10.03.2019 | 13:45
U Srbiji se svake godine baci čak 3.000.000 tona otpada, od čega deset odsto, odnosno 300.000 tona, otpada na takozvani ambalažni otpad, u koji spadaju i plastične kese. Prema podacima agencije Faktor plus, učešće plastičnih kesa u ambalažnom otpadu je 2,7 odsto, a u našoj zemlji ih se godišnje proizvede oko 8.000 tona.
Foto: pixabay.com
Ono što je posebno zanimljivo jeste da se plastične kese ne koriste najviše u maloprodaji, iako je to prva asocijacija na njih. Kako je pokazuju podaci, najveća upotreba plastičnih kesa je za odlaganja smeća u domaćinstvima. Računica je jednostavna: ukoliko je prosečno srpsko domaćinstvo tročlano i ako se smeće izbacuje jednom dnevno, onda je neophodno potrošiti oko 360 kesa godišnje, to jest čak 120 kesa po glavi stanovnika. Pošto je kupovina kesa za smeće u Srbiji retkost, to se najveći deo kesa koje dobijamo u radnjama koristi u ovu namenu.
Kese u prodavnicama koštaju dva dinara po komadu. Za razliku od njih, prosečna cena kesa za smeće je od osam do 12 dinara dinara. Kese se u prodavnicama i dalje kupuju jer je njihova niža cena u odnosu na cenu kesa za smeće.
Dansko ministarstvo ekologije bavilo se alternativama koje su ponuđene kao zamena za plastične kese i pokazalo se da ni tu situacija nije najsjajnija. Na primer, za papirne kese neophodna je celuloza, što podrazumeva seču drveća. Takođe, papirne kese su mnogo skuplje, a drugo istraživanje u Danskoj pokazalo je da njihovo korišćenje u ekološkom smislu može da bude čak i štetnije od plastičnih kesa. Konačno, nakon korišćenja papirna kesa se obično baci u smeće, pa se na ovaj način smanjuje količina papira dostupna za reciklažu.
70 ODSTO SMANJENA UPOTREBA PLASTIČNIH KESA U SRBIJI OTKAKO SE NAPLAĆUJU
Slična je situacija i sa kesama od biopolimera, jer su to kese koje u sebi najčešće imaju između 40 i 50 odsto biomaterijala, dok je ostatak plastika. Pošto se prave od različitih materijala (skrob, šećerna trska...) njihovo tretiranje kao komunalni otpad i reciklaža nisu mogući. Takođe, kada se ove kese pomešaju sa kesama od plastike, nije više moguća reciklaža ni jednih ni drugih.
Foto: pixabay.com
Čak ni kod cegera (torbi) od različitih materijala nije sve idealno, kao što se čini na prvi pogled. Naime, već pomenuta danska analiza utvrdila je da je za proizvodnju torbi potrebno utrošiti određeni materijal, a utrošak tog materijala utiče na životnu sredinu mnogo više nego što se misli. Iz tog ugla gledano, u najpovoljnijem scenariju, koji se odnosi na torbe od poliestera, neophodno je korišćenje ove torbe 35 puta da bi se zamenila jedna plastična kesa. Znači da korišćenje ove torbe godinu dana menja svega 10 plastičnih kesa.
Iskustva kažu: plastične kese ne treba izbaciti iz upotrebe, već smanjiti njihovo korišćenje na racionalnu količinu. Evropski uslovi kažu da je neophodno smanjiti potrošnju na oko 90 komada po glavi stanovnika