(VIDEO) TEKLE MU SUZE OD SREĆE: Heroj sa Košara dobio traktor

Foto: Printskrin/necete verovati

Zoran Perović, heroj sa Košara

- Ovo mi je najsrećniji dan u životu i nisam verovao da ću ga dočekati. Sad će dani i meni i ukućanima biti lakši - s mukom je birao reči seoski nadničar i junak sa karaule Košare.

Traktor vredan 12.000 evra dar je Udruženja privrednika „Gradac 97” iz Čačka.

- Udruženje je odlučilo da na ovaj način pomogne čoveku koji se bori za opstanak i održanje domaćinstva, sad će mu biti lakše da preživi, i želimo mu sreću – kazao je predsednik „Gradca” Dragan Jovanović, vlasnik preduzeća „Uniplast” iz Čačku.

Ključeve je Zoranu uručio Milenko Kostić, vodeći privrednik ovog dela Srbije i vlasnik „Auto Čačka”, dovezavši traktor pred kuću Perovića uz besedu ohrabrenja:

- Nisam prvu put u ovom domaćinstvu jer su pre pet godina moji radnici ojačali temelje kuće koja se od starosti nakrivila. Puno mi je srce što ovo danas radimo, drago nam je ako možemo da pomognemo čoveku koji je na Košarima uložio svoj život za odbranu Srbije. Zahvaljujem i preduzeću `Agrouniverzal` iz Gornjeg Milanovca koje je isporučilo mašinu ali i dalo svoj doprinos pri nabavci, a tebi Zorane želim da na ovom traktoru uskoro dovezeš mladu. Do tada će ti grad Čačak napraviti novu kuću a mi ćemo nabaviti opremu za domaćinstvo.

Perović je bocom šljivovice dočekao goste među kojima su bila još četvorica vlasnika preduzeća iz ovog kraja, Slobodan Spasović („Cini”), Dragan Jović („Alfako inženjering”), Aleksandar Milojević („Etiteks”) i Milan Pršić („Agrouniverzal”).

- Sad mogu da orem i kosim, spremam hranu za krave i ovce, da završim novu štalu. Ali, moram i dalje ići u nadnicu, da bih nabavio naftu. Do sada sam morao unapred da odradim 7 nadnica i donesem u rukama naftu iz Mrčajevaca, da bi mi neko iz sela poorao 30 ari - kazivao je srećni domaćin, netremice gledajući u svoj životni san.

- U završnoj fazi je izdavanje građevinske dozvole za novu kuću Perovićima koju će podići grad Čačak, u pripremi je oko 800 metara pristupnog puta do njihovog staništa, gde Zoran živi sa još dvojicom braće i starim roditeljima. Očekujem da ćemo do kraja sedmice završiti sve oko građevinske dozvole i odmah krećemo sa nalivanjem temelja. Nadam se da će najkasnije do sredine maja Zoran moći da se useli u svoju kuću. Imam pouzdanu informaciju da se više dobrih ljudi, pre svega privrednika, javilo sa spremnošću da pomognu, kao i grad i ja lično, da opremimo kuću od 50 kvadrata za Zorana i njegove - kazao je agenciji RINA Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

Perović je tokom bombardovanja 1999. služio vojni rok u Prizrenu i sve vreme agresije borio se na karauli Košare, dužeći protivavionsku raketu „strela” u jedinici PVO. Tu je bio i teško ranjen pa zbirnut u vojnoj poljskoj bolnici gde je dva dana ležao u komi a na povređenu glavu stavljeno mu je 17 kopči. Čim je stao na noge vratio se na položaj odakle je, zajedno sa trojicom vojnika u šatorskom krilu u tri kilometra udaljenu jedinicu doneo najpre jednog ranjenog, pa zatim i drugog, poginulog druga.

Ovi ljudi žive u teškoj nemaštini, bez idenog sigurnog dinara prihoda, pri čemu samo Zoran i jedan brat zarađuju nadničeći po selu. On je završio pet razreda osnovne škole a u Vojsku SRJ otišao pošto je bio privremeno prijavljen kod jednog strica u Čačku, dok ostali ukućani sve do 2015. nisu imali nikakva dokumenta ni lične karte, pa im je tada rođaka Marina Petrović iz Gornjeg Milanovca pomogla da izvade isprave, na snovu iskaza svedoka o njihovom identitetu.

- Mnogo sam zahvalan Gvozdenu Nikoliću, bez njega ja bih doveka ostao ono što sam uvek bio, nadničar koji se svakoga dana bori za horu hleba. Gvozden mi je sad kao brat - kazao je jutros presrećni seljak iz Ostre, i podvižnik sa Košara.

Napad na položaje naše vojske u reonu Junika i Prokletija i karaulu Košare na granici sa Albanijom počeo je 9. aprila 1999. u rano jutro uz bezbroj granata i bombi avijacije NATO i napad sa područja Albanije u kojem je učetvovalo oko 15.000 pripadnika regularne albanske vojske, OVK i mudžahedina, koji su pokušali da kopnenim putem uđu na Kosmet. Naša junačka odbrana je odolela ali je u bici poginulo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije, dok su žrtve napadača bile oko 250 mrtvih.