Hristos vaskrse: Pravoslavci slave najsvetiji hrišćanski praznik

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

ZAJEDNIŠTVO NAJBITNIJE

Za razliku od Božića, Vaskrs nema konkretni datum. U pitanju je pokretni praznik koji pada prve nedelje posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevice. To znači da u pravoslavnom hrišćanstvu Vaskrs može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja, dok po gregorijanskom kalendaru, koji koriste katolici, uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Osim vaskrsnuća, ovaj praznik simboliše zajedništvo. Zbog toga se slavi u krugu porodice. U rano nedeljno jutro vernici odlaze u crkvu na jutrenje.

 

 

Vernici se pozdravljaju sa "Hristos vaskrse", a kao odgovor obično sledi "Vaistinu vaskrse".

Posle crkve se porodica skuplja kod kuće, ukućani se kucaju vaskršnjim jajima i na taj način biraju najjače jaje u domaćinstvu. Ovom ritualu se najviše raduju deca, ali se tada i u odraslima neretko budi duh mališana, pa se i oni rado priključuju igri.

Ova igra postoji vekovima na prostoru naše bivše države, a Srbija je jedna od retkih gde se kucanje sačuvalo do danas.

ČUVARKUĆA

Ukrašena jaja su najprepoznatljivije obeležje Vaskrsa. Prema Bibliji, Marija Magdalena je odnela korpu jaja caru Tiberiju, koji nije verovao da je Hristos vaskrsnuo, a ona su pocrvenela kako bi ga uverila u vaskrsnuće.

Crvena boja simbolizuje i Hristovu prolivenu nevinu krv. Prvo ofarbano jaje treba da bude crveno i čuva se u domu kraj ikone do sledećeg Vaskrsa. Naziva se stražar, stražnik, čuvar ili čuvarkuća jer se veruje da ukućanima čuva zdravlje.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Tradicija je da se na Vaskrs prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a nakon toga se može uživati u ostalim specijalitetima. Ako gost na praznik dođe u posetu, prvo se daruje farbanim jajetom, pa se onda nudi hranom i pićem.

Proslava Vaskrsa je danas komercijalizovana. To je praksa koju smo usvojili sa zapada. Crkva i etnolozi ne vide u tome ništa loše, ali podsećaju da je skromnost suština ovog praznika.

Simbol vaskršnjeg jajeta Foto: pixabay.com Kao i mnogi drugi religijski običaji, rituali i predmeti i vaskršnja jaja imaju svoju simboliku. Simbol vaskršnjeg jajeta je u sledećem: kao što pile bez ičije pomoći spolja, kada dođe vreme, sopstvenim moćima razbije ljusku i izlazi na svetlost dana, tako i Hristos sopstvenim snagama razbija okove groba - smrti, vaskrsava i donosi novi život svima koji veruju u njegovu reč i božansku moć.

Običaji vezani za Vaskrs
Za Vaskrs se ustaje rano ujutro, a veče pre se ne ide na spavanje pre ponoći da osoba ne bi bila pospana i mrzovoljna do narednog Vaskrsa
Prvo se treba omrsiti vaskršnjim jajetom
Jaja se najpre tucaju vrh o vrh, a posle šotka o šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe
Ove godine će u Mokrinu biti održano 29. Svetsko prvenstvo u tucanju jajima
U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima
U Banatu vaskršnja jaja nisu davana pastirima da ne bi stoka bolovala u toku godine
U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom
Pojedini krajevi u Srbiji i danas ostavljaju čuvarkuću preko mravinjaka u nadi da će se stoka i usevi razmnožavati istom brzinom
U Rusiji je bio običaj da, ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu, idu po njega i polivaju ga vodom
Nekada se poštovao običaj da prvim crvenim jajetom ukućani trljaju svoje obraze kako bi sa jajeta na sebe preneli plodnost i zdravlje
U okolini Pčinje sačuvana je komka, običaj po kojem se u činiju sipa voda i stavi se vaskršnje crveno jaje, razno bilje i trava zdravac, koja miriše lepše od parfema. Doda se još cveća koje je izraslo u vreme praznika, a na prag kuće domaćin stavlja sekiru tako da oštrica bude okrenuta prema spolja. Najmlađi ukućani preskaču prag, a verovanje kaže da će žito i pšenica bolje roditi ako skok bude dalji.