Pesma "Đurđevdan" nastala je u vozu smrti za Jasenovac: Srbi pevali u vagonima sve dok potpuno nisu ostali bez vazduha

Foto: youtube.com/Alexander IV

Foto: Ilustracija

Profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine, ispričao je da se usred zapomaganja jadnih ljudi koji su potrpani u vagone da budu ugušeni, odjednom začula pesma.

- Kad su gladni i žedni Srbi, koji su na Đurđevdan u vagonima transportovani za zloglasni logor, počeli da zapomažu, jedan Sarajlija je prvi put zapevao: "Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni..." - priseća se Vidović.

Kako kaže ovaj istoričar, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone i, po naređenju NDH, policija ih je povela na "đurđevdanski uranak".

Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Memorijalni centar Jasenovac

U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske "Sloge", iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao "Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!". Ustaše su zbog pesme "Đurđevdan" zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih.

- Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje.  Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo - svedoči Žarko Vidović.

Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 duša, a njih dve stotine je na kraju rata preživelo torturu. Kasnije je pesmu nadogradio Goran Bregović, a najpoznatija je u izvođenju "Bijelog Dugmeta". Takođe, ova pesma je nezvanična himna navijača Crvene zvezde, kao i slava košarkaškog kluba Crvena zvezda.