Gromovi, pijavice i voda do kolena: Zbog promene klime Srbiju pogađa vremensko zlo
IZVOR: Jelena MITROVIĆ - 21.05.2019 | 05:35
Bujične poplave, munje i gromovi, voda do kolena, na jednoj strani, a na drugoj duga i suva leta bez daška vetra, biće slika i prilika (ne)vremena u Srbiji u godinama koje dolaze, tvrde stručnjaci.
Već svedočimo padavinama koje su skoro, pa nenormalne, pa od obične kišice za pet minuta na ulicama nastane reka. Međutim, pored pljuskova i munja, zbog promene klime, pojave slične pijavicama i trombama (mini-tornado), mogle bi uskoro da haraju našom zemljom.
Meteorolog Đorđe Đurić navodi da je i ranije bilo slučajeva tornada u Srbiji, pa nas ne treba iznenaditi ako nas i ubuduće zadese ove pojave.
- Imali smo ranijih godina pojavu mini-tornada u Pančevu, Jagodini, Somboru, pa čak i pravih tornada kojih, srećom, nije bilo u urbanim sredinama. Leteli su krovovi i slično... Oni nisu neobični za ovo podneblje iako su retka pojava. Mogu se dogoditi, pogotovo, u toplijem delu godine - kaže Đurić. On dodaje da je dobra strana to što je tornado kod nas mnogo slabiji nego u Americi ili na zapadu Evrope.
Sve toplija svetska mora obezbeđuju uslove za veće isparavanje, a sam topliji vazduh može zadržavati veću količinu vodene pare, tako da, recimo, u ovom periodu godine može doći do obilnijih padavina -objašnjava klimatolog Goran Pejanović.
- U Srbiji je znatno povećan godišnji broj dana sa padavinama većim od 30 litara, čime je povećan rizik od naročito opasnih bujičnih poplava - navodi Pejanović i upozorava da nas zbog globalnog zagrevanja isto očekuje u godinama koje dolaze.
Uništene plantaže, voće i povrće poskupljuje 50 odstoPojedine delove Srbije u nedelju uveče pogodilo je jako nevreme praćeno kišom i gradom, a meteorolozi isto prognoziraju i za danas. U Ivanjici je grad veličine oraha padao oko dvadesetak minuta i uništio zasade voća i povrća. Snažno nevreme je pogodilo i Čačak i Požegu, a voćnjaci na području tih opština su potpuno uništeni.
Foto: pixabay.com - Nevreme se iznenada desilo zbog uticaja ciklona i polja niskog vazdušnog pritiska, pri čemu su se formirale jake grmljavinske oluje - objasnio je meteorolog Đurić. - Za svega sedam-osam minuta završena je berba koju smo spremali godinu dana. Trešnja je bila na pragu. Kajsija i jabuka su uništeni. Pola sela je stradalo 100 odsto. Nemam čemu da se nadam više ove godine - razočarano priča Darko Topalović, voćar iz Miokovaca. |
Tipično za maj, jun, jul mesec, dodaje on, povećana količina vodene pare u vazdušnom stubu, hladniji vazduh na visini, a topliji pri tlu pogoduju burnom razvoja oblaka, iz kojih se, osim pljuskova, izlučuje i grad.
S druge strane, Zemlja se zagreva zbog preterane emisije ugljen-dioksida. Globalno, temperatura vazduha je porasla za jedan stepen, a temperatura okeana za 0,5 stepeni, što predstavlja pretnju i za našu zemlju, smatra klimatolog.
Foto: ST/N. MANDIĆ
Činjenice
- Koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi veća nego u poslednjih 800.000 godina
- Nivo ugljen-dioksida povećao se za više od 30 odsto, a nivo metana za više od 140 od 1750.
- Samo 1/10 današnjeg broja stanovnika bi mogla da živi u svetu toplijem četiri stepena
- 3 milimetra godišnje povećava se globalni nivo mora
U Srbiji beležimo trend porasta temperature, ona postaja sve viša, tako da je početkom godine RHMZ objavio da je 2018. bila najtoplija godina otkad postoje merenja. Ove promene, nastale zbog globalnog zagrevanja, dovode do sve intenzivnijih, dužih i češćih toplotnih talasa, u kojima imamo premalo padavina, što ima za direktnu posledicu pojavu suše. Od 2000. godine zabeleženo je pet intenzivnijih suša, koje su nanele veliku štetu u poljoprivredi.
Od 30 dana čak 22 kišnaPrema dugoročnoj prognozi RHMZ za period od 15. maja do 15. juna, očekuju nas uglavnom kišni dani - od 30 dana kiša će padati čak 22.
Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ Jaka grmljavina obeležiće 13 dana, a za devet dana meteorolozi predviđaju i jak vetar. |
Naučnici upozoravaju da se planeta Zemlja zagreva zbog preterane emisije ugljen-dioksida, te postoji velika opasnost da će planeta ući u uslove koje klimatolozi nazivaju efekat staklenika ili staklene bašte. Ovo bi moglo veoma negativno da se odrazi na život širom planete, a naravno, a ni naša zemlja neće biti izuzeta iz vrtloga globalnih promena.