Danas je Spasovdan: Evo šta obavezno treba da napravite za spas od zla, i zašto treba da delite VOĆE

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Foto: Ilustracija

Spasovdanili "Dan spasa" je sećanje na dan kada se Isus Hrist poslednji put javio svojim učenicima - dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo.

Obeležava se 40 dana nakon Vaskrsa i uvek pada u četvrtak. 

Prema narodnom verovanju, Spasovdan može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Stoga ne radi se nikakav težak posao.

Bio je praznik ratara i stočara. Prema verovanju, na ovaj dan, gromovnik Perun, tukao je gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je, uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve. Zato je ponegde ostao običaj da se za Spasovdan obavezno kolje jagnje, kao žrtva svecu.

Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća, svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići da sačuvaju od zla preko cele godine one koji su ih napravili.

Na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode.

Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala, dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u suprotnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.

Kako je nastalo ime Spasovdan Po hrišćanskom narodnom verovanju, Gospod je vaskrsenjem pokazao da je jači od smrti i nakon Vaskrsa je sa njima proveo 40 dana podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje. Apostoli su proneli vest o Isusovom čudu u svet i tako počeli da spasavaju čovečanstvo, odatle i naziv Spasovdan. Mnogi lepi običaji se vezuju za Spasovdan, a sačuvani su još iz predhrišćanskih vremena.