Zakon zbunjuje: Bicikl ne sme na trotoar, a gde sme?


IZVOR: Jelena JOKANOVIĆ - 12.06.2019 | 03:42


Slalom na dva točka između pešaka... Ne, nije nova sportska disciplina, već uobičajena slika na ulicama Beograda (i još nekih većih gradova u Srbiji) ovih dana.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Većina biciklista vozi po trotoaru, mada je to zabranjeno. Problem je, međutim, što bi mogli da budu kažnjeni čak i ako poštuju propise jer su dve zakonske odredbe kontradiktorne.

Zakon o saobraćaju nalaže da biciklista treba da se kreće isključivo stazom predviđenom za bicikliste. Ako toga nema, sme da koristi kolovoz u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza. Ovo, ipak, ne važi kada je u pitanju žuta traka jer propisi kažu da je rezervisana isključivo za vozila javnog prevoza i taksiste. Dakle, ukoliko postoji žuta traka, biciklista će svakako kršiti propise jer ili će voziti njom ili će biti od ivice kolovoza udaljen više od metra. Oba kriterijuma je nemoguće ispuniti.

Foto: Tanjug

Damir Okanović

Okanović: Najvažnija je bezbednost, tako da treba da se drže ivičnjaka bez obzira na žutu traku

Foto: ST/N. PANČIĆ

Ograničenje 35 km na čas

Zakonom su propisane tri površine kojima biciklisti mogu da voze.

- Biciklistička staza je namenjena isključivo za kretanje bicikala. Ograničenje brzine je do 35 km na čas. Da li je iko ikada merio kolikom se brzinom kreće biciklista nije poznato, ali biste za ovaj prekršaj mogli da platite 3.000 dinara. Biciklista je dužan i da se drži desne strane jer bi, u suprotnom, mogao da bude kažnjen sa 5.000 dinara.

- Pešačko-biciklistička staza je put namenjen za kretanje pešaka i biciklista i tu je ograničenje do 10 km na čas, a kazna za prekoračenje ista kao u prethodnom slučaju.

- Biciklistička traka (na kolovozu) saobraćajna je traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i lakih tricikala. I ovde važi pravilo desne strane, a kazna je 20.000-40.000.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da bi ove odredbe trebalo usaglasiti, a dotad poručuje da bi biciklisti ipak trebalo da se drže pravila desne strane, pa makar vozili i žutom trakom.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Ne mogu preko pešačkog

Biciklista mora da siđe sa bicikla da bi prešao preko pešačkog prelaza. Za nepoštovanje je propisana novčana kazna od 5.000 dinara

- S obzirom na to da se odredba o žutoj traci odnosi na protočnost, a odredba o kretanju uz desnu ivicu kolovoza na bezbednost, mislim da ova druga ima veći značaj i snagu. Veoma je opasno stavljati bicikliste u sendvič između autobusa i, recimo, kamiona u srednjoj traci i mislim da će to morati da se menja - objašnjava Okanović.

Foto: ST/N. PANČIĆ

U pešačkoj zoni samo uz dozvolu

Kako objašnjavaju u MUP, pešačka zona je deo puta, ulice ili deo naselja koji je prvenstveno namenjen saobraćaju pešaka, ali napominju da u određenom vremenskom periodu nadležni organ opštine ili grada, može dozvoliti kretanje bicikla brzinom kretanja pešaka, tako da ne ugrožavaju pešake.

Srpski telegraf donosi detaljan pregled pravila za bicikliste, kuda i kako se smeju kretati i koja pravila moraju ispoštovati.

Evo šta je sve zabranjeno

Kaznom od 3.000 kazniće se biciklista koji

- ispušta upravljač iz ruku

- sklanja noge sa pedala dok je bicikl u pokretu

- pridržava se za drugo vozilo

- vuče ili potiskuje druga vozila

- dopusti da vozilo kojim upravlja bude vučeno ili potiskivano

- prevozi predmete (kese, cegere...) koji mogu da ga ometaju tokom upravljanja

- upotrebljava na oba uva slušalice

Kaznom od 5.000 kazniće se biciklista koji

- prevozi osobu pod uticajem alkohola

- prevozi dete do osam godina, a nema specijalno sedište

Foto: ST/N. PANČIĆ

Rukom pokazivati skretanje

Biciklista je dužan da na vreme rukom pokaže drugim učesnicima u saobraćaju nameru da skrene i ruku drži sve dok traje skretanje. U suprotnom rizikuje kaznu u iznosu od 5.000 dinara.

Šta kad dođe do nezgode

Kako objašnjavaju u MUP, sankcija ukoliko biciklista izazove saobraćajnu nezgodu zavisi od činjenice da li je neki od učesnika nezgode zadobio povrede i u kojem stepenu. Opredeljenje odgovornosti, kao i vrstu i težinu sankcije, određuje sud.

Foto: Tanjug/AP

Uskoro i električni trotineti u zakonu

Gradove su preplavili električni trotineti, koje sve više ljudi bira za način prevoza. Do kraja ove ili početkom sledeće godine i oni bi trebalo da budu regulisani zakonom, kako je najavila Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja, jer srpski propisi ne prepoznaju takvo prevozno sredstvo. Prebrzi su za trotoare, ali spori za većinu puteva. U svetu je to rešeno na različite načine, pa tako, na primer, u Nemačkoj smeju da se voze samo po biciklističkim stazama, a u Belgiji i po trotoaru, ali brzinom ne većom od šest kilometara na čas.

Zebre grafiti ugrožavaju saobraćaj

Na nekoliko lokacija u Beogradu, između ostalog, i na uglu Višnjićeve i Gospodar Jevremove na Dorćolu i u Zemunu kod Poljoprivrednog fakulteta umetnici su, želeći da ulepšaju pešačke prelaze i približe ih deci, simbolično oslikali zebre. Međutim, stručnjaci upozoravaju da ovo, iako je simpatično, nije po zakonu, koji propisuje kako saobraćajni znak mora da izgleda. Okanović napominje da bi to bilo kao kada bi prekrečili znak stop, što bi moglo da izazove saobraćajne nezgode.