Kad zapuca sa svih strana nema junačenja! Evo kako se možemo zaštiti od UDARA GROMA i koje su ZABLUDE vezane za to!
IZVOR: blic.rs, Republika - 19.06.2019 | 12:28
Koliko god da građane plaše munje i gromovi, još ih više brine činjenica da, kako kažu upućeni, ne postoji univerzalno sredstvo zaštite od grmljavine. Ipak, određena pravila ponašanja mogu svesti opasnost na minimum.
Putanja munje toliko je nepredvidiva, a udar snažan da niko ko se nađe na otvorenom prostoru ne može biti bezbedan. Pogibija dve devojčice juče u centru Aleksandrovca pokazala je da fatalan ishod može da se desi i u samom jezgru grada, iako su u urbanim sredinama ljudi manje ugroženi od udara groma.
- Ova poslednja nesreća od juče pokazuje da čovek može i na ulici da strada. Udar groma nije strogo usmeren, on ima svoje kanale duž električnih linija sila. On tamo gde se nameračio, tamo se prazni, udara u zemlju to jest u objekat ili čoveka. Nema strogog pravila i zato i nema stopostotne zaštite - upozorava meteorolog Nedeljko Todorović.
Najsigurnije je, kaže, da se za vreme grmljavine sklonite u čvrst, zatvoreni objekat. Premda, kako ističe, ni gromobrnai nisu stopostotna zaštita. Ipak, kada se čovek nađe u zatvorenom prostoru, sa obavezno zatvorenim prozorima i vratima, on ne remeti magnetno polje kao kada je na otvorenom, objašnjava Todorović.
Foto: pixabay.com
Stradaju pored utičnice, na planini i u vodi
Poželjno je i da se držite podalje od električnih uređaja i utičnica, jer se grom prenosi i kroz instalacije.
- Davno je stradala jedna devojčica koja je sedela pored utičnice u kući. Grom je udario trafo-stanicu ili električni vod, a napon se preneo do utičnice. To je toliko jak napon i toliko velika struja da ona probija sve, nema tu neke specijalne zaštite. Generalna zaštita je faradejev kavez. Recimo, automobil je faradejev kavez zato što je obložen sa svih strana metalom i spoljno nalektrisanje ne probija unutra. Međutim, kod modernih automobila je nevolja u tome što se u slučaju požara kada izgore instalacije blokiraju i vrata i onda čovek može da strada na posredan način - kaže Todorović.
Mogućnost da vas grom udari na ulici u gradu ipak je manja nego kada se radi o otvorenim poljima, usamljenim drvećima, planinama.
- Na mnogim planinskim mestima sam video spomen ploče stradalima od udara groma. Na visokim planinama su češći udari groma. Stradaju stočari sa ovcamama kada se skolne ispod drveta, ginu čak i fudbaleri na ravnom terenu. Znam slučaj da je dečko stradao na jezeru, kupao se i samo mu je glava virila iz vode, a grom ga je udario tačno u glavu. I na Adi ciganliji je poginuo čovek koji je izlazio iz vode - priseća se Todorović.
Foto: Tanjug/S. RISTIĆ Lezite, čučnite na otvorenomAko već ne mogu da se sakriju u zatvoreni objekat građani opet imaju načina da se zaštite od groma, ističe dr Milan S. Savić, profesor na Elektrotehničkom fakultetu. - Najbolje je da tokom nevremena legnu ili čučnu jer što su više iznad zemlje to su jače električno polje i veća meta groma. Takođe, trebalo bi da skupi noge kako bi se izbegao takovani napon korak i prolazak struje preko zemlje kroz celo telo. Dobra zaštita je i udolina ili kanal - objašnjava Savić. S druge strane, drvo nikako nije dobar gromobran. - Kad udari grom u drvo struja prolazi kroz grane i stablo, po površini se širi vazdušni pritisak i visoka temperatura zbog čega nije dobro da se iko nalazi u blizini na metar dva jer može zadobiti smrtonosne opekotine. Takođe, u kućama sa drvenim gredama koje nemaju zaštitu može doći do požara kada grom zahvati električne instalacije - naglašava Savić. Ako već imaju priliku da se sklone u omanje prostorije građani bi trebalo da obrate pažnju na njihovu spoljašnjost. - Bitno je da taj prostor bude oivičen metalom kroz koji će struja proći prilikom udara groma. Na taj način svako ko je unutra biće zaštićen od direktnog udara i povreda - kaže Savić. Na fudbalskim terenima reflektori i gromobrani često nisu dovoljna zaštita za igrače. - Recimo na Adi Ciganliji gromobran štiti publiku na tribinama, ali ne i igrače na drugom kraju terena. Zato je najbolje uvak prekinuti utakmicu - tvrdi Savić i dodaje da su udari groma toliko podmukli pa se dešava da pogodi toranj sa strane, a ne u vrh. |
Najvažniji saveti za zaštitu od groma:
- sakrite se u zatvorenu prostoriju sa metalnim oivičenjima, gromobranom i zatvorite vrata i prozore
- skupite noge, držite se dalje od utičnice
- siđite u udolinu ili kanal
- uđite u automobil
- čučnite ili lezite na otvorenom
- kišobran sa metalnim vrhom posebno privlači grom, ali nećete biti mnogo zaštićeniji ako skupite ovu opremu
- isključite svu tehniku iz zida u kući ili stanu ili stavite specijalnu zaštitu na ove instalacije
Najveće zablude o udaru groma:
- mobilni telefon, lančić ili nakit izazivaju grom
- ne možete spasiti čoveka kojeg je udario grom tako što ćete ga zakopati u zemlju
- čovek koga je udario grom ne može preneti struju na onog ko mu masira srce ili daje veštačko disanje
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Isključiti tehniku iz zida
Kako bi zaštiti televizor ili kompjuter od udara groma građani bi trebalo da ovu tehniku isključe iz utičnice ili nabave joj specijalnu zaštitu.
- Nije dovoljno da te uređaje ugasite već i da im izvučete kablove iz zida. Postoji i prenaponska zaštita za električnu instalaciju koja se stavlja kod brojila, ali i na produžnim kablovima - kaže Savić i ističe da je ova zaštita potrebna i u objektima gde postoje gromobrani.
Foto: pixabay.com Zablude o mobilnom telefonu- Jedna od najvećih zabluda jeste da mobilni telefon može da izazove udar grom. Istina je da ovi telefoni nemaju jonizujuće zračenje koje može da privuče grom - naglašava Savić. |
Masaža srca i veštačko disanje jedini spas nakon udara
Dok ne dođe Hitna pomoć čoveku koga je udario grom moraju pomoći očevici nesreće.
- Stavite mu jedan dlan na grudnu kost, a drugi na koren svoje šake, ispravite ruke u laktovima i masirajte srce neprekidno sve dok ne dođe Hitna pomoć. Nemojte preterano pristiskati grudnu kost. Možete mu dati i veštačko disanje, ali nikako ga ne pomerajte sa tvrde podloge - ističe dr Nada Macura iz Hitne pomoći.