KOMAD SRPSKE ISTORIJE: Na dnu Tise pronađena vojna oprema

Foto: instagram.com/lazic_nedja

Veliki broj Turaka udavio se u Tisi oko pontonskog mosta koji je turska vojska postavila

Praznik grada Sente, 11. septembar, dan kada se odigrala čuvena Senćanska bitka, ove godine biće u znaku 320. godišnjice boja u kome je austrijska vojska, predvođena Eugenom Savojskim, u kojoj su većina bili Srbi, porazila tursku vojsku pod komandom sultana Mustafe II, što je bio početak kraja dominacije Otomanske imperije u Evropi. U toj bici poginulo je oko 30.000 turskih i oko 2.000 austrijskih vojnika, a veliki broj Turaka udavio se u Tisi oko pontonskog mosta koji je turska vojska postavila. Ovu lokaciju godinama su istraživali "Podvodni istraživači Vojvodine".

- Bilo je puno lutanja oko mesta gde je podignut pontonski most kod koga se odigrala bitka, međutim, on je tačno lociran, u čemu je znatnu pomoć dao Laslo Tari, istoričar iz Sente koji je prikupio veliki broj mapa, na osnovu čega se moglo precizno odrediti mesto - kaže Vikor Laslo iz "Podvodnih istraživača Vojvodine".

Prema njegovim rečima, nedoumicu je izazivao spomenik podignut Senćanskoj bici, koji je pomeren skoro 1,5 kilometara od mesta gde se ona odigrala.

- O tome svedoči stara karta na kojoj je ucrtan spomenik, pa su GPS poziciju izračunali geometri. To je na mestu sadašnjeg Pristaništa "Potisje", gde je reka široka oko 150 metara i dubine oko osam metara - objašnjava Viktor. Na tom mestu ronioci iz "Podvodnih istraživača" pronašli su puščanu tanad i predmete vojne opreme pokrivene slojem mulja i peska debljine oko dva metra. Pronađene predmete arheolog Raško Ramadanski izložio je u Spomen-vidikovcu Senćanske bitke u tornju Gradske kuće.

Pontonski most je, prema rečima Vikor Lasla, postavljen na delu reke gde je tok skoro isti kao pre više od tri veka i gde je konfiguracija terena i reke najviše odgovarala. Tisa je tu bila najplića, a na sredini reke je bilo ostrvce kasnije nazvano Eugenovo ostrvo. Sve do 1830. godine bilo je vidljivo, da bi ga kasnije voda potpuno prekrila.

Posle saznanja da turska vojska kod Sente hoće da pređe na banatsku stranu i produži put ka Segedinu, Budimpešti i Beču, Eugen Savojski nije poslušao komandu iz Beča da ne ulazi u boj sa nadmoćnijom turskom vojskom, već je iskoristio priliku kada je deo vojske sa sultanom Mustafom II prešao na banatsku stranu da napadne utvrdu sa oko 20.000 vojnika koji su još bili na bačkoj strani. Turska vojska je brojala oko 60.000 vojnika, a austrijska 40.000. Bitka je trajala svega dva do tri sata i u njoj su izginuli svi turski vojnici koji su bili na bačkoj strani, a mnogi su se udavili u Tisi u metežu koji je nastao na pontonskom mostu. Hroničari su zabeležili "da je bilo toliko leševa u Tisi da se mogla suvim nogama preći na drugu stranu".

- Činjenica je da Senćanskoj bici nije dat značaj kakav je u stvari imala. Siguran sam da bi o njoj svi govorili kao o ključnoj za pad Otomanske imperije, samo da se odigrala na području neke od zapadnoevropskih zemalja. Zato smo želeli da sa našim aktivnostima upoznamo javnost, jer će istraživanja potrajati godinama zbog kratkog vremenskog perioda kada se mogu obavljati - kaže dr Viktor Laslo iz "Podvodnih istraživača Vojvodine".