OVAKO SU NAŠI STARI PROGNOZIRALI VREME: Veliki praznici, lastavice i bunari - narodna predviđanja i nauka objašnjava?!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Na lokalnom nivou, svaki stariji stanovnik nekog mesta zna sa koje strane sveta dolazi kakva kiša, koliko brzo prođe i koliko štete uglavnom načini. U pitanju je narodna meteorologija.

Ako nekom narodni načini da se predvidi kakav će sutra biti dan ili kakva nas zima očekuje deluju kao prevaziđeni relikti prošlosti, neka se samo seti koliko je puta bio besan na prognoze koje je čuo na televiziji. Jednostavno, vreme nije tako lako predvideti. Stvari se iznad naših glava, na vedrim i oblačnim visinama, zbivaju pomalo nepredvidivo. Ako ni najsavremeniji tehnički aparati nisu dorasli ćudljivosti neba, zašto ne dati šansu i narodnoj mudrosti staroj stotinama godina?

Foto: twitter.com/@VOLIMPODGORICU Foto: Ilustracija Miholjdan je "važan dan" za prognoziranje vremena Svima je poznato da ima posebnih dana u godini koji u narodu služe za predskazivanje vremena za duži period. Jedan od takvih dana u našem narodu je Miholjdan koji pada 12.oktobra. Prema predanju, koliko mrazeva bude pre Miholjdana, toliko će ih biti i posle njega. Takođe, veruje se i u to da će zima biti duga i hladna ako na Miholjdan bude lepo vreme, tj. ako uoči ovog praznika bude vedra noć. "Ako je uoči Miholjdana vedra noć, zima će imati veću moć" Ako vas zanima, ove godine je bilo vrlo malo prizemnih mrazeva pre Miholjdana, a ostaje da vidimo kakva će biti noć pre ovog praznika kako bismo na osnovu toga mogli da znamo kava će biti zima, ako je verovati ovom principu prognoze.

Dugoročne prognoze vremena u narodu postoje i u vezi sa danima koji padaju između katoličkog i pravoslavnog Božića. Ne računajući same dane praznika, njih ima tačno dvanaest i svaki od njih odgovara jednom mesecu u godini. Takođe, verovanje kaže i sledeće: koliko magle u oktobru, toliko snega u februaru, što u konkretnom slučaju opet sugeriše da ćemo imati blagu zimu.

Foto: Tanjug/J. PAP

Foto: Ilustracija

Metoda karakteristična za Šumadiju: 6 dana pre i 6 dana posle Božića

U centralnoj Srbiji zastupljena je "metoda" pravljenja dugoročne prognoze koja se u narodu naziva "6 dana pre i 6 dana posle Božića". Ovaj princip podrazumeva da se svih 12 dana piše detaljan opis svakog od njih i da svaki taj dan predstavlja jedan mesec u godini. Božić se ne uzima kao reper jer se veruje da vreme na ovaj praznik samo oslikava hoće li zima "po Božiću" da gubi na intenzitetu ili nastavlja da reže.

Naučno objašnjenje nekih principa narodnog prognoziranja vremena

Ono što je običan čovek povezivao na osnovu tautologija i iskustveno, moderna nauka objašnjava na savremenom čoveku razumljiv način. Svaki od metoda prognoziranja u narodnoj meteorologiji koji se ispostavio kao pouzdan utemeljen je na nekoj prirodnoj zakonitosti.

Foto: pixabay.com

Priča o letu lastavice ima naučno objašnjenje

Tako, na primer, verovanje da će naići kiša kada lastavica nisko leti ima osnovu u činjenici da se pre kiše poveća vlažnost vazduha. Zbog toga insektima otežaju krila i oni lete niže, a sa njima i ptice koje ih love. Jedina greška narodnog prognozera u ovom slučaju je u tome što nije uvideo da su insekti ti koji "predosećaju" promenu vremena, dok lastavice samo jure za njima.

Odgonetanje tajne zvukova

Još jedan od neobičnih načina na koji su ljudi u davna vremena pre meteoroloških stanica predviđali kakvo ih vreme očekuje bio je i osluškivanje bunara. Naime, kada se sprema promena vremena od sunčanog na kišovito vazduh koji struji u bunarskim udubljenjima koji se kroz njih kreće proizvodi zvuk koji je glasnije čuje.

Foto: pixabay.com

Naši stari osluškivali bunare da bi znali da li stiže kiša

Odgonetači mitova došli su do saznanja da jačina zvuka vazduha u pokreta zavisi od vazdušnog pritiska, temperature kao i od jačine vetra. Tako je narod još odavno otkrio da osluškivanjem bunara može da predvidi promenu vremena.

NARODNI IZRAZI O VREMENU "Od Svetog Ilije sunce sve milije" "Sveti Mrata - sneg do vrata, Sveti Luka - sneg do kuka."

Oni huče kada padne pritisak koji prethodi pogoršanju vremena i ponovo zaneme kada vazdušni pritisak poraste. Slično je i sa količinom vode koja izvire iz izvora jer i ona zavisi od pritiska vazduha, pa su i izvori bili jedan od načine da se pronikne u složen ritam smenjivanja vedrih i kišovitih dana.

Ovaj fenomen može se pratiti i kod nekih pojava modernog doba. Tako se zvuk mlaznih aviona pri poletanju jače čuje ako je veća gustina vazduha. Ako neočekivano jači zvuk aviona dolazi kada je on sa zapadne strane može se sa sigurnošću očekivati da će doći do promene vremena.