VELIKO ISTRAŽIVANJE O DROGIRANJU U SVETU: Srbi i Hrvati šmrču, u BiH gutaju tablete!
IZVOR: E. S. T. - 30.10.2019 | 06:29
Srbi i Hrvati šmrču, dok u Sarajevu najviše gutaju amfetamine. Naučnici sa univerziteta u španskoj Salamanki napravili su sveobuhvatnu mapu otpadnih voda iz kojih su vidljivi trendovi upotrebe narkotika u čak 120 gradova na svetu. U istraživanje su bili uključeni i gradovi iz našeg regiona - Zagreb, Beograd, Sarajevo i Ljubljana. Za prva dva je, kako se konstatuje, uočen porast potrošnje kokaina.
Zanimljivo je da su Španci pokušali da dobiju i podatke o korišćenju kanabisa, ali ispostavilo se da je teško identifikovati THC u otpadnim vodama.
Naučnici su godinama istraživali kanalizacione mreže koje koristi oko 60 miliona ljudi. Tražili su tragove kokaina, metamfetamina, amfetamina i MDMA, te su napravili sveobuhvatnu mapu otpadnih voda i trendova u upotrebi narkotika. Istraživanje je pokazalo da je u Evropi vidljiv rast korišćenja kokaina, u Americi i Australiji primetan je rast upotrebe metamfetamina, dok je najveći rast korišćenja MDMA zabeležen u Holandiji.
Foto: MUP Srbije
Rezultati pokazuju da je u Beogradu i Zagrebu najpopularniji kokain, dok u Sarajevu najrađe troše amfetamine. Ljubljana pokazuje afinitet prema kokainu, ali u istraživanje je uključena tek godinu-dve, pa rezultati nisu u potpunosti uporedivi sa ostalim.
Najviše narkotikaAntverpen Amsterdam Cirih London Barselona |
Najmanje narkotikaGrčka Portugalija Finska Poljska Švedska |
Prema istraživanju, u glavnom gradu Hrvatske je primetan porast konzumiranja kokaina, i to najveći na području bivše Jugoslavije. Naučnici su počeli sa istraživanjem kanalizacija 2011. godine. U želji da dobiju što realniju sliku, nisu koristili podatke prikupljene u vreme praznika, kada se obično u svetu koristi više narkotika.
Foto: twitter.com/Aktualitysk
U ukupnoj upotrebi droga prednjače Antverpen (Belgija), Amsterdam, Cirih, London i Barselona, dok su gradovi u Grčkoj, Portugaliji, Finskoj, Poljskoj i Švedskoj imali najnižu stopu ostataka droge u otpadnim vodama.
Ovi podaci posebno su zanimljivi jer se dobijaju gotovo u realnom vremenu, uz kašnjenje od samo nekoliko dana.