Jeziva ispovest bivšeg člana satanističke sekte: Tražili su od mene da ubijem rođaka ili da dignem ruku na sebe

Foto: PrvaTV/printscreen

Aleksandar Stičević

Devedesetih godina plašili smo se i pomisli na sektu, a onda su deceniju kasnije počela samoubistva i to dece iza kojih nisu ostale nikakve poruke niti razjašnjenja. Danas se tek sporadično pominju sektna delovanja, ali to ne znači da ne postoje.

Ovo je priča o dečaku kojeg je progutala sekta i nanela mu veliko zlo.

Ova priča može i te kakav uticaj da ima na sadašnje žrtve sekti, kao i na roditelji čiju pažnju treba da pobudi kako bi pomogli žrtvi.

Aleksandra Stičevića je uvukla u svoje okrilje sekta Crna Ruža.

- Pitali su me da li ja verujem u Boga.Odgovorio sam potvrdno. onda su direktno rekli - Ako Bog postoji, zašto nije spasao tvoju sestru?, počinje svoju ispovest Aleksandar.

U to vreme išao je u osnovnu školu i nije bio svetsan opasnosti. Fizički su vrlo brzo ušli u njegov život, usledila su praćenja i pretnje.

- Oni su bili ti koji su fizički ušli u moj život, a ne ja u njihov, kaže Aleksandar.

Cilj je da vas nauče da mislite njihovom glavom.

- Od mene je zahtevano da izvršim ritualno ubistvo i da ubijem svog rođaka. Ako to ne mogu da uradim da podignem ruku na sebe. 

 

SATANIZAM Foto: youtube.com/ satanicinternational Le Vej tokom svog poslednjeg intervjua Osnivač satanističke crkve je američki okultista mađarskog porekla Anton Šandor Levej koji je bio inspirisan učenjima Alistera Kroulija. Prva satanistička crkva osnovana je 1969. godine kada je Levej izdao svoje ključno delo "Satanistička biblija". Prema njegovom učenju demon je prirodna sila i svi ljudi koji su ograničeni inhibicijama, moralom ili društvenom obzirnošću treba prokleti. Satanisti se uveliko služe magijskim ritualima, žrtvovanjem životinja ili ljudi, meditacijom, jogom, ispijanjem krvi, a često se koristi i droga tokom prizivanja demona. Njihovi sledbenici su poznati po tome što vrše brutalna ubistva prema članovima svoje porodice koja se odlikuju brutalnošću što je neki vid ljudske žrtve demonu u koga veruju.

- To je bio određen broj uboda nožem. Sad ne mogu da se setim koji je to tačno broj bio, ali je tačno izgovoreno koliko puta u leđa i da treba da se nacrta taj pentagram preko trbuha i preko grudi, da tu treba da se ostave simboli. Ti simboli su zapravo abeceda ektorijanskog jezika, koji se smatra jezikom anđela. 

- Ja sam u tom trenutku imao 12 godina. Ja sam se samo povukao, isključio sam računar. Dugo nisam pričao i sa kim o tome. Samo se nisam pojavljivao na internetu jedno vreme uopšte i smatrao sam da sam bezbedan. 

Foto: PrvaTV/printscreen

Jedna sekta iz Srema

- Nakon toga su počeli da mi stižu mejlovi prvo, gde su se raspitivali o meni. Pitali su šta se događa, zašto se ne javljam. Posle toga ti mejlovi su postali neprijateljski. To su bile i pretnje da moram da se javim da mi se ne bi desilo nešto loše, da me ne bi progutao mrak. Onda su usledili telefonski pozivi. Ja nikad nisam ostavljao svoj broj fiksnog telefona. Kako su usledili ti pozivi to je izazvalo dosta veliki strah u meni. Puštali su razne poruke. Videlo se da su bile u pitanju snimljene poruke. To su bili krikovi. 

- Imao sam nevolju u suočavanju sa problemima. Sve se to dešava zbog manjka komunikacije u porodici. Deca su najlabilnija jer su još uvek u razvoju i osećaju velike nepravde u životu, osećaju velike nesigurnosti i onda kada neko pokrene priču sa njima, oni to ne kažu roditeljima. Takva priča se nastavlja i produbljuje i to ode predaleko. Često ode do krajnjih rezultata. 

Mnogi nisu svesni opasnosti sekti Kada se izgovori termin "sekta" obično se svi prisete satanizma i sekti koje su povezane sa Crnom ružom i organizacijama sličnog tipa; čija je simbolika pentagram, tri šestice, crna odeća, pirsinzi, tetovaže đavola itd... Međutim, ovo je samo jedan tip sekti koje deluju na našim prostorima.  Zbog sve veće verske tolerancije i izostanka kontrole tu su razne sekte hinudističkog tipa, oličene u jogi, meditaciji, zatim Hare Krišna, zatim razne tzv. hrišćanske sekte, kao i sekte sinkretističkog (mešavina više tipova) učenja. Zato deca i roditelji treba da budu oprezni jer se ovakve organizacije mogu kriti iza raznih udruženja, humanitarnih organizacija, koje iza proklamovanih ciljeva sadrže agendu vrbovanja novih članova i otimanja imovine. Jedan od najsigurnijih načina kako da prepoznate sektu jeste da ukoliko ste član nekog udruženja, grupe ili organizacije, testirate slobodu sopstvenog kretanja. Ukoliko vas članovi takvih organizacija nagovaraju da zanemarujete svoje svakodnevne obaveze u okviru porodice i prijatelja, ili vam pak sugerišu da napustite dosadašnje prijatelje, tada je to siguran pokozatelj da se te "upali" u sektu.  Najbolji način za izlazak iz sekte jeste momentalni izlazak iz organizacije i prekid svakog kontakta sa članovima.

I dan danas imamo slučajeve ubistva i samoubistva mladih ljudi koja nisu razjašnjena. 

Aleksandar je mladić koji tvrdi da se oporavio, da radi i da se ne boji, ali nije siguran da i danas neko ne motri na njega.

Izašao je iz svega zahvaljujući ekipi Bedema koja je decu izvlačila iz najbrutalnijih i najtežih situacija u kojima ih je zaticala. 

Epilog svega je da živi sa ozbiljnim srčanim smetnjama i visokim pritiskom. Ali da spava mirno. 

Sekta više nije ono što može da se vidi i da se prepozna golim okom. Ne samo da su organizovane kao verske organizacije ili udruženja, već se vrlo često kriju iza meditacije, kurseva stranih jezika, pa verovali ili ne, čak i iza frizerskih salona.