LUDO VREME! Na planinama "plus", u gradovima "debeli minus": Stručnjaci objašnjavaju ovaj neverovatan fenomen!
IZVOR: blic.rs, Republika - 19.12.2019 | 19:55
Na planinama u Srbiji danas su zabeležene visoke temperature, a to ne bi bilo čudno da su one u pojedinim gradovima naše zemlje bile niže za po čak 10 stepeni. Tako smo se suočili sa temperaturnom inverzijom, pojavom koja je suprotna od očekivane, a to je da umesto da temperatura pada kako se penjemo naviše, ona zapravo raste.
Foto: wikimedia.org
Dok je u Beogradu jutros u 6.00 bilo sedam stepeni, u Novom Sadu i Loznici pet, Valjevu i Negotinu, jedan stepen, a u Kraljevu, Zaječaru, Kuršumliji, Požegi i Velikom Gradištu minus jedan - u Leksovcu čak minus dva, a u Sjenici minus tri - na Crnom vrhu i Kopaniku je u isto vreme izmereno neverovatnih plus 10 stepeni Celzijusovih. U Ćupriji, Nišu, Dimitrovgradu i Smederevskoj Palanki jutros je bilo nula stepeni, dok je na Zlatiboru je izmerena temperatura od sedam.
Vlažnost je takođe bila povećana na mestima gde je temperatura bila niža, pa je tako u nizijskim gradovima bila između 87-100 odsto, dok je na Crnom Vrhu iznosila 46, Kopaoniku 22, a na Zlatiboru 66 odsto.
Ovaj fenomen, kad je na planinama toplije nego u nizijama, zove se temperaturna inverzija. Dok u normalnim uslovima temperatura opada sa porastom nadmorske visine, kod ovog fenomena se dešava suprotno.
Temperaturna inverzija se najčešće dešava tokom hladnih, stabilnih zimskih dana, kad se velika količina hladnog vazduha spusti u doline, dok su planinski predeli na suncu. U takvim uslovima, temperature raste u skladu sa nadmorskom visinom, pa tako nizije mogu biti u dubokom minusu, dok na planinima može biti i 10 stepeni više.
Kada je tlo u toku noći zbog hladnije od vazduha, atmosfera predaje toplotu podlozi, usled čega se hlade prvo slojevi vazduha neposredno uz podlogu, a zatim i viši slojevi. Samim time, ti slojevi bliži tlu postaju znatno hladniji u odnosu na malo više slojeve iznad, pa se taj topao vazduh iznad nađe "u sendviču", jer je i ispod i iznad njega hladan vazduh.
Kako objašnjavaju stručnjaci, u sloju inverzije uglavnom se javlja magla, čija je gornja granica ujedno i prekid temperaturne inverzije.
Do inverzije može doći na više načina. Ako tlo zračenjem brže gubi toplotu nego vlaga u višim slojevima atmosfere, sloj vazduha pri tlu se hladi, ili se apsorpcijom sunčevog zračenja gornja atmosfera zagreje dolazi do takozvane radijacijske inverzije. Postoji i advekcijska inverzija, kad topli vazduh struji iznad hladnijeg, a do inverzije može doći i zbog hlađenja tla isparavanjima nakon kiše.
Meteorolozi su najavili da će sledećih desetak dana biti pravo proleće, sa temperaturama preko 15 stepeni, a da će do zahlađenja doći tek pred sam kraj godine.