Pijace pune badnjaka, a evo i kako se kreću cene

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Foto: Ilustracija

On je simbol drveta koje su vitlejemski pastiri unosili u pećinu i ložili ga da ugreju Bogorodicu Mariju i novorođenog Isusa. Po tradiciji, u ranu zoru Badnjeg dana muškarci odlaze u šumu po badnjak koji će uveče, sa prvim mrakom uneti u kuću i staviti na ognjište.

Oni pak koji žive u urbanijim, gradskim uslovoma i nemaju mogućnost da na tradicionalan način seku badnjak, opredeljuju se za kupovinu kod nekih od mnogobrojnih lokalnih prodavaca koji su ovih dana pozicioirani na beogradskim ulicama, uglavnom u okolini pijaca.

Cene badnjaka variraju, oni manji i bez puno ukrasa mogu se naći po ceni od 100 dinara, a za one veće, oko kojih su se prodavci više potrudili, građani će morati da izdvoje do 300 dinara.

Pored badnjaka, na tezgama se prodaje i slama koja je sastavni deo obeležavanja Badnje večeri, unosi se u kuću zajedno sa badnjakom i simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus, veruje se da sa njom u kućui dolazi mir i blagostanje, zatim grančice drena, koji po predanju simbolizuje zdravlje, žito, kukuruz, orasi. Cene žita se uglavnom kreću od 150 do 200 dinara.

Prodavci navode da kada je lepo vreme, bez vetra i niskih temperatura, konkurencija je veća, a cene badnjaka niže, dok sa padom temperature raste cena badnjaka, a prodavaca ima manje.

- Prodajem badnjake već više od 15 godina. Prodaja uglavnom zavisi od vremena i konkurencije, ali pošto je badnjak neizostavni deo proslave božićnih raznika, rasprodamo sve. Dolazim iz Prokuplja, ovo mi je prilika da zaradim nešto više novca, zbog većeg broja ljudi koji kupuju, cena badnjaka je 100 dinara - kaže za medije Milan, jedan od prodavaca.

Mnogi, kao ni Milan, nisu iz Beograda. Neki čak prelaze i više stotina kilometara ne bi li zaradili više novca u glavnom gradu.