Nezdravi sastojci izazivaju KANCER i poremećaje, a proizvođači ih masovno koriste: Najkritičniji ČIPS, KEKS i ČOKOLADA!

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Evropska unija ograničila je zakonom upotrebu transmasnih kiselina u hrani. Tako će u svim zemljama članicama od aprila sledeće godine njihova količina biti ograničena na dva grama na 100 grama masti.

Njihova upotreba je veoma rasprostranjena jer su pre svega jeftine i dugotrajne, pa ih proizvođači hrane masovno koriste. Ima ih u proizvodima koji sadrže margarin, ali i u čipsu, keksu, pomfritu, čokoladi, prženoj hrani, pecivima...

Dokazano je da su veoma nezdrave i da posebno imaju negativan efekat na kardiovaskularni sistem i jedan su od glavnih uzroka gojaznosti.

Kako ih prepoznati Na pitanje kako da potrošači prepoznaju proizvod koji sadrži ovaj opaki sastojak nutricionista Jovana Srejić savetuje: - Na svakoj deklaraciji ili u sastavu proizvoda obično stoji "sadrži hidrogenizovane biljne masnoće". Kada to pročitate, znajte da to nije zdravo, niti preporučljivo u ishrani jer je to oznaka za transmasne kiseline.

Bolesti srca

Neke od država članica EU, poput Danske, Mađarske, Austrije i Slovenije, već su donele zakonsko ograničenje o udelu transmasti, a Evropski parlament je još 2016. usvojio rezoluciju kojom podržava takve mere. Danska se s ovim problemom suočila još 2003. i posle samo tri godine primene propisa broj smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti počeo je da opada.

U poslednjih deset godina ta zemlja ima najveći pad obolelih od srčanih bolesti u EU. Tome nije doprinelo samo zakonsko ograničenje već i kvalitetno sprovedena kampanja kojom je javnost obaveštena o štetnosti hrane s visokim udelom transmasnih kiselina.

 

Članica odbora za zaštitu životne sredine u Evropskom parlamentu Biljana Borzan, koja je učestvovala u izradi zakona o ograničavanju transmasnih kiselina, kaže da je zadovoljna odlukom.

- Proizvođači i uvoznici hrane imaju još godinu i po dana da se pripreme za nova pravila. Za Hrvatsku je ovo odlična vest jer se četvrtina svih smrtnih slučajeva pripisuje rizicima povezanima s ishranom - kaže ona.

- Naši građani znatno više od proseka EU umiru od bolesti srca, raka, moždanog udara i dijabetesa, što su bolesti koje se povezuju s prekomernim unosom transmasti - rekla je dr Biljana Borzan, citirajući podatke iz nedavno objavljenog izveštaja o stanju zdravlja i zdravstva u EU, gde je u proseku oko 15 odsto odraslih osoba gojazno.

Gde ima transmasti: * slatkiši * grickalice * pomfrit iz friteze * kokice iz mikrotalasne * margarini

Šta izaziva svakodnevni unos transmasti: * alergije * probleme sa varenjem * poremećaje nivoa šećera i masti u krvi * kardiovaskularna oboljenja * kancere * dijabetes * poremećaje nervnog sistema

Problem gojaznosti

S viškom kilograma se sve više bore i deca i mladi i zbog toga je, kako se navodi, potrebno mnogo više raditi na preventivi, što podrazumeva i nametanje zahteva prehrambenoj industriji.

 

 

- Nažalost, većina građana uopšte i ne zna šta su, odnosno kako na zdravlje deluju transmasti - upozorila je Borzanova i istakla da je istraživanje pokazalo kako svega četvrtina ispitanika smatra da imaju negativan efekt na zdravlje, 52 odsto ne zna ili nema stav o ovom pitanju, a najveće razočaranje je to što 22 odsto građana misli da pozitivno utiču na zdravlje.