Voštanica iz Srbije starcu Nektariju Vitalisu
IZVOR: Republika - 09.02.2020 | 12:22
Tema svetosti dotiče se jednog od najznačajnijih problema našeg vremena. Čak i sama reč "Svet" ili "svetost" upućuje na nešto sasvim strano i nevezano sa našim vremenom, našom kulturom i traganjima savremenog čoveka. Koji od roditelja našeg vremena ima za ambiciju da svoju decu učini svetim ljudima? Koja od naših škola i obrazovnih ustanova neguje svetost i ističe je kao viziju i cilj obrazovanja? Srećni čovek našega vremena, ideal savremenog obrazovanja i kulture, nije više čak ni "dobar" čovek klasičnih vremena. To je onaj ko zarađuje novac, živi u komforu i ima društveni položaj i ugled… I stvarno, svetost predstavlja jednu zaboravljenu viziju. Zaboravljenu, jer je nekada postojala, kaže u jednoj svojoj studiji učeni teolog naših dana Grk mitropolit pergamski dr Jovan i nastavlja o izrazu "Agios" ("Svet") objašnjavajući da reč "Svet" ima jednu zanimljivu istoriju. Koren reči u grčkom jeziku je ag-, iz kojeg se proizvodi niz termina poput agnos, to agos, itd. Dublje značenje ovog korena izražava glagol asethai, što znači trepet prema jednoj skrivenoj i strašnoj sili (u Eshilu napr.), poštovanje prema njenom nosiocu (kod Homera) itd. Tako, u drevnom jelinstvu, svetost je povezana sa moćju, sa onim što Oto (Rudolf Oto), u svojoj poznatoj knjizi o pojmu svetog (Das Heillige), naziva misterium fascinandum et tremendum (ono što istovremeno izaziva privlačnost i strah).
Foto: Nenad Andrić
I na kraju studije o svetosti donosi zaključak: Sve ovo znači da svetost nije za malobrojne nego za sve. Ne treba nam poseban prostor ili način da bismo postali sveti. Ono što se traži jeste da sebe, što više možemo, ispraznimo od samosigurnosti i samoslavljenja - što nije lako s obzirom da je koren svih strasti samoljublje, vidljivo ili ne - tako da proslavimo Boga u našem telu i u našem duhu, i da se tako pričestimo Svetošću koju nam Bog pruža sa telom i krvlju Sina Svoga. Sve ovo nije lako, ali ono što je ljudima nemoguće Bogu je moguće. Naše doba prezire svetost zato što na hiljade načina neguje u nama samoljublje. To naše društvo i kulturu neizbežno vodi u samouništenje. Jedino će pravilna vizija Svetosti spasti naš svet.
Jedan takav čovek pravilne vizije svetog života, koji je pun ljubavi za Hrista i ljude živeo na zemlji u naše dane jeste i starac arhimandrit Nektarije ( Vitalis ). Juče dan starac Nektarije se upokojio 2018. godine u svojoj skromnoj keliji u Kamarizi pri manastiru Svetog Nektarija koji je lično podigao sa vernim grčkim narodom sredinom šezdesetih godina devetnaestog veka. Starac Nektarije nije kanonizovan za svetitelja ali je veoma poštovan u Grčkoj crkvi, takođe i među mnogim vernim Srbima koji su ga upoznali na hodočašćima za Eginu. Njegov život, njegova biografija je riznica bogatstva i nadahnuća Duha Svetoga. Mitropolit misogeje i lavriotike hadži Nikolaj napisao je sa grčkim arhimandritom Timotejem knjigu o Starcu Nektariju na grčkom jeziku iz koje se vidi da je Starac Nektarije imao čudesan životni put, od mladog berberina do monaha i najpoznatijeg propovednika života i dela Svetog Nektarija Eginskog u svetu. Još za vreme svog zemnog života Starac Nektarije ( Vitalis )nije skrivao da ga je Sveti Nektarije iscelio od raka pluća i da mu se „ u sred bela dana „ javljao u crkvi i razgovarao sa njim. To je Starac posvedočio i u emisiji Duhovnici koju je snimio Velja Popović.
Ja sam zahvaljujući blagoslovima mog nadležnog vladike g. Milutina, imao priliku da posetim Starca više puta i da razgovaram sa njim, da saslužujem službe sa njim i da dobijem od njega dosta poučnih saveta ali i poklona, poput velikog krsta, brojanica, njegovog ličnog epitrahilja, ikona… Jednom je mojoj popadiji Katarini poklonio veliki srebrni kivot za rođendan. Ne samo meni mnogima je drove darivao, bio je čovek ljubavi koji je živeo za Hrista, Crkvu i bližnje…
Sve što bi mu narod doneo na dar on je to odmah prosledio siromašnima ili bolnicama ili sirotištima ili zatvorima… On je živeo za druge i za Boga. Hristos je živeo u njemu.
Foto: Nenad Andrić
Njegove besede su bile mudre, zlatousne, praktične i vredne. Reči blage i istinite. Molitve isceljujuće. Živeo je svetim životom. Srbe je voleo puno, puno. Naučio je naše pesme da poje, posebno od Svetog Vladike Nikolaja "Vera naša, vera slavna, naša vera pravoslavna..."
Voleo je Vladiku valjevskog Milutina i Mitropolita Amfilohija. Blagoslovio je gospođu Nataliju Kovačević dip.inženjera i ikonopisca iz Atine da pod okriljem Vladike valjevskog oca našeg Milutina bude Veliki dobrotvor hrama Sv.Nektarija u Valjevu. Tako da Srbija ima hram Eginskog Čudotvorca kao melem za naše rane duše i tela. Njegovim savetima organizujem hodočašća i pišem knjige o svetom Nektariju.
Hiljade i hiljade je dočekao srpskih duša u Kamarizi na hodočašćima. Hrabrio nas, molio se za nas, isceljivale su nas njegove molitve.
Blagosiljao nas i sada verujem da nas naš milostivi Starac Nektarije sa Svetim Nektarijem blagosilja iz Carstva Nebeskog, čuva i voli…
Svojim životom temu svetosti, Starac Nektarije je oživotvorio i potvrdio da Duh diše gde hoće, i glas Njegov čuješ, ali ne znaš otkuda dolazi i kuda ide: tako je svaki koji je rođen od Duha (Jn. 3; 8).
Pismo protojereja savofrova Nenada Andrica o Svetom Nekatriju za upokojenje.