Podaci od kojih će vam pripasti muka! Više od trećine stanovništva ne pere ruke, čak ni posle toaleta - to je ogromna opasnost za širenje virusa


IZVOR: Blic, Republika - 12.02.2020 | 08:28


Pranje ruku lekari uvek navode kao prvi nivo odbrane od virusa, što je posebno važno znati u sezoni gripa u Srbiji, ali i koronavirusa, koji se širi globalno. Ipak, čak svaka treća osoba u Srbiji ne pere ruke redovno, kaže higijenolog, dr Goran Belojević.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

- Anonimne ankete ne razlikuju se mnogo u Srbiji u svetu: svaka treća osoba ne pere ruke posle toaleta. Novi podaci pokazuju da se korona virus prenosi i preko digestivnog trakta, odnosno neopranih ruku. Od apsolutne je važnosti pranje ruku posle toaleta, i pre jela - naglašava dr Belojević.

On takođe insistira na tome da pranje ruku mora trajati 30 sekundi, i to uz korišćenje tople vode.

Dobar je svaki sapun

Na pitanje postoje li neke "cake", odnosno je li možda bolji tečni sapun od običnog, ili je li potrebno možda koristiit papirne ubruse umesto peškira, doktor kaže da je svaki sapun dobar, sve dok se koristi uz toplu vodu.

Foto: youtube.com/Happy Tv

Goran Belojević

Takođe, u domaćinstvu je potrebno menjati peškir svakoga dana.

On je istakao još nekoliko saveta, koje bi trebalo primeniti u sezoni virusa.

Zašto je važno nositi maske

- Izbegavajte bespotreban boravak u grupama, tu se virus širi nezadrživo. Takođe, svako ko ima temperaturu trebalo bi da bude svestan da predstavlja opasnost za druge i da ih zaštiti od sebe, koristeći masku. Protivepidemijske mere u takvim slučajevima trebalo bi primeniti i u kući, svako od ukućana da koristi svoj pribor, svoj peškir i da nosi masku.

Doktor Belojević kaže i da su obične hirurške maske svakako bolje od nekorišćenja maske uopšte, ali i da što je kvalitetnija i skuplja, to će zaštita koju maska pruža biti veća.

Tako građani mogu u apotekama da potraže "masku protiv virusa", kaže doktor Belojević.

Brojke koje mogu da se speru toplom vodom i sapunom

Foto: youtube.com/TVKopernikus

Žarko Ranković

Na prljavim rukama čoveka nalazi čak 3.200 bakterija, parazita, virusa, koje mogu da izazovu nekoliko desetina bolesti koje bi redovnim pranjem bile izbegnute, objasnio je svojevremeno infektolog Žarko Ranković.

- Srećom sve te bolesti u današnje vreme nisu smrtonosne ili za njih postoje vakcine, ali ugrožavaju imunitet i opšte zdravstveno stanje. Najčešće bolesti prljavih ruku su zarazna žutica, dizenterija i druge crevne infekcije. Čistoća, u ovom slučaju ruku, zaista jeste pola zdravlja i zato savetujemo ljudima, prevashodno zbog njih samih, da peru ruke. Ali ne samo da ih poliju sapunom propuste kroz vodu, već da ih trljaju nekoliko minuta između prstiju i nokata, pa tek onda da ih isperu - kaže on.

35,3% stanovništva nikada ne pere ruke

Istraživanje Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" povodom Svetskog dana čistih ruku, koji se inače obeležava 5. maja, pokazalo je da u Srbiji ruke redovno pere 64,7 odsto stanovnika, dok ostalih 35,3 odsto to skoro nikada ne čini.

Takođe, Institut "Batut" publikovao je i Rezultate istraživanja zdravlja stanovništa. Poslednji izveštaj obrađuje podatke iz 2013. godine, a imajući u vidu da se ovakva istraživanja vrše na svakih šest godina, po svemu sudeći, ove godine očekuje nas novi.

Devojčice češće peru ruke od dečaka

Taj poslednji relevantni izveštaj sadrži sledeće podatke o higijenskim navikama kod dece:

"Higijenske navike dece u Srbiji su se značajno promenile u odnosu na 2006. godinu. Negativan nalaz predstavlja podatak da je u 2013. godini redovno pralo ruke 61,8% dece, značajno manje u odnosu na 2006. godinu kada je to činilo 72,6%. Devojčice su u značajno većem procentu (70,8%) redovno prale ruke od dečaka (53,3%)."

70,8% devojčica redovno pere ruke

Kada je uopštena higijena u pitanju, isti izveštaj pokazuje i da se dve trećine dece tuširalo više od tri puta nedeljno (66,2%), što je takođe značajno veći procenat nego 2006. godine (54%). Naviku redovnog tuširanja češće su imala deca iz Vojvodine (87,6%), gradskih naselja (72%) i iz materijalno dobrostojećih domaćinstava (85,5%).