Otkrivamo odgovor na "večito" pitanje: Kako nastaje VREMENSKA PROGNOZA i zašto dolazi do grešaka?
IZVOR: Republika - 18.02.2020 | 19:53
Iako često konstatujemo da ne verujemo u vremenske prognoze, ne možemo ni bez njih! Sve nas zanima treba li sutra u torbu ubaciti kišobran i da li nam, za svaki slučaj, treba deblji džemper - od toga se ne može pobeći, pa zbog toga ipak pročitamo ono čuveno "šta kažu meteorolozi". Zbog onih koje vremenska prognoza često ljuti, otkrivamo kako ona funkcioniše i zašto dolazi do grešaka.
Foto: pixabay.com
Ekstremni vremenski uslovi koji se svakodnevno dešavaju širom sveta imaju veliki uticaj na život ljudi u pogođenim područjima. Pre nekoliko dana zapadnu Evropu i Veliku Britaniju pogodila je velika oluja koja je paralizirala život širom evropskog kontinenta. Vremenska prognoza uveliko pomaže ljudima da se pripreme za takve stvari i spreči štetu.
Kako nastaju vremenske prognoze i zašto često greše?
Podaci o vremenu i atmosferi se prikupljaju i čuvaju u moćnim super-računarima. Mere se temperatura vazduha, pritisak, vlaga i brzina vetra. Ovi podaci se prikupljaju na globalnom nivou i koriste se za utvrđivanje vremenske prognoze.
Velika Britanija ulaže 1,4 milijarde evra u super kompjuter za vremensku prognozu i to je vest koja je objavljena pre samo nekoliko dana. Međutim, otežavajuća okolnost je, u stvari, brzina kojom super kompjuteri uspevaju da obrade atmosferske podatke.
Meteorolozi zato vrše dodatna merenja kako bi predvideli bilo kakve promene i nadopunili prognozu. Zašto su onda ipak prognoze često pogrešne uprkos detaljnim i opsežnim podacima?
Foto: Tanjug/J. PAP
Naša atmosfera je toliko osetljiva da čak i najmanje promene u okeanima sveta, na primer, mogu uticati na vreme na kopnu. Atmosfera je širok i složen sistem, pa je nemoguće potpuno je nadgledati, što znači da su "kvarovi" u meteorološkim tekstovima neizbežni. Na primer, nedeljna vremenska prognoza se uvek menja.
Ali dobra vest je da će, kako tehnologija napreduje, sistem za praćenje vremena biti sve precizniji. Tako britanski "Met Office" navodi da je četvorodnevna prognoza danas tačna onoliko koliko je pre trideset godina bila tačna prognoza za samo jedan dan.
Dugoročne prognoze takođe nisu na odmet i dobar su pokazatelj da li će vlažnost, na primer, biti iznad ili ispod proseka Takođe, postoje računarski programi koji nam omogućavaju da predvidimo klimu nekoliko decenija unapred, piše BBC.
Foto: Tanjug/AP
Kakvu oluju je teško predvideti?
Precizno predviđanje lokacije je problem. Kiša je posebno škakljiva i nepredvidiva. Često mislimo da je vremenska prognoza bila pogrešna, jer smo očekivali pljusak, a nije se dogodilo. U stvari, dogodio se, samo nekoliko kilometara od nas.
Takođe, različite meteorološke organizacije u svetu koriste sopstvene računarske programe, što omogućava dobijanje nekoliko predviđanja koja nisu ista za jedno područje. Sve je veći broj aplikacija za praćenje vremenskih prilika koje često koriste različite pristupe predviđanja.
Sve je veći broj aplikacija za praćenje vremenskih prilika, koje neretko koriste drugačije pristupe prognoziranju. Ako postoji verovatnoća od 30% da će pasti kiša jedna aplikacija će vreme označiti simbolom sa kišobranom, a druga simbolom sa oblacima jer i dalje postoji verovatnoća od 70% da će biti suvo. I zbog ovakvih razlika dolazi do odstupanja u vremenskim prognozama.
Svakako, s razvojem sve istančanije tehnologije, i sama vremenska prognoza će postati preciznija, brže dostupna i odnosiće se na uže određena područja.