Srbijo, pomozimo ovim malim herojima! Srpski telegraf u poseti mališanima koji su 8 meseci živeli sami u trošnoj kući
IZVOR: Bojana PAUNOVIĆ - 22.02.2020 | 04:42
Oni su samo deca. Željna topline, pažnje, zagrljaja. A ništa od toga, osim između sebe, nisu imali. Sudbina šestoro mališana iz sela Novi Kozjak kod Alibunara koji su osam meseci živeli sami u trošnoj, maltene raspadnutoj kućici, dirnula je celu Srbiju. Sada su, da bi ostali zajedno, smešteni u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, gde ih je u petak posetila ekipa Srpskog telegrafa.
Simbolično, time smo hteli da označimo početak velike akcije da se ovoj deci pomogne da žive kao svi njihovi vršnjaci. Doneli smo im ono što smo mislili da je najnužnije, država i nadležni organi svakako su im obezbedili sve što je neophodno za normalan život i proceniće gde da ih trajno smeste, međutim, sada smo na ispitu i svi mi ostali.
O decu iz Kozjaka ogrešili su se pre svih njihovi roditelji (otac u zatvoru, majka ih samo povremeno obilazila), ali i nadležni Centar za socijalni rad u Alibunaru, meštani sela u kom su živeli. Svi su znali i svi su ćutali punih osam meseci.
Kako da pomogneteSrpski telegraf poziva sve ljude dobre volje da se priključe akciji za pomoć ovoj deci. Javite se na mejl redakcija@srpskitelegraf.rs ili na broj telefona 011/6558-671. |
Vreme se, nažalost, ne može vratiti unazad, ali svima nama mora da bude zadatak da dane koji dolaze ovoj deci koliko god je moguće ulepšamo. A oni, skromni i hrabri kakvi jesu, i ne traže ništa posebno. Kao što reče jedna od njih, 16-godišnja devojčica: "Samo bih da budem kao sva deca".
Koliko su stara decaFoto: RTS/printscreen
|
Otac u zatvoru, majka ih napustilaFoto: RTS/printscreen Šestoro dece iz Novog Kozjaka, uzrasta od tri godine do 15 godina, živelo je samo osam meseci jer im je otac u zatvoru, a majka ih je samo povremeno obilazila. Nisu želeli da se razdvajaju, najstariji brat i sestra, oboje po 15 godina, vodili su brigu o svima. Dečak je nadničio, radio najteže poslove samo da zaradi neki dinar da prežive, devojčica se starala o sestricama, prala, kuvala, peglala, održavala kuću. U međuvremenu, kada je priča izašla u javnost, reagovale su nadležne službe (utvrđeno je da je najveći krivac što niko nije reagovao ranije Centar za socijalni rad u Alibunaru) i majci je zabranjen prilaz, a deca su prebačena u Dečje selo u Sremskoj Kamenici. |
Direktor Dečjeg sela: Živeće ovde da ih ne bismo razdvajaliMirko Jankelić, direktor Dečjeg sela, kaže za Srpski telegraf da se to selo nametnulo kao najbolje rešenje za decu. - Dovoljno je blizu Alibunara, ali i dovoljno daleko od tog mesta. Njima je sad potrebno da budu u smirenijem okruženju, da se opuste od traume, da se integrišu u selo, a da opet budu svi zajedno. Ide se ka rešenju da svih šestoro ostanu kod nas. Sada su svi smešteni u istoj kućici. Sledeće nedelje poći će u školu, vrtić, prošli su lekarske preglede. Foto: ST/Dragan Kadić Dve najmlađe devojčice su jako vezane za sestru od deset godina, napominje Jankelić. - S jedne strane je to dobro, a s druge radimo da i nju relaksiramo jer uloga te devojčice nije da bude neko ko se brine o dve mlađe sestre non-stop. Kad je ovde došla, rekla je: "Nisam ovako mirno spavala, ne sećam se kad sam sklopila celu noć da spavam". Potrebno je naravno vreme da bi se opustili od svega što su tamo morali da rade i načina na koji su živeli. Potrebni su im mir, tišina, igra, išli smo u bioskop sa njih dvoje starijih, oduševljeni su. To su skromna i pitoma deca koja su došla iz lošeg okruženja za koje su mislili da je njihovo i dobro i branili ga. Kako kaže direktor, najstarija devojčica se čuje sa majkom, komunikacija nije prekinuta, ali je preusmerena na one trenutke kad im najviše odgovara, da to ne bude stalno jer ima tu i dvostrukih poruka. - Ovo je sad uređena komunikacija. Mi se trudimo da objasnimo deci situaciju, zašto su ovde, šta to znači... Oni jasno vide šta se radi ovde, šta se radilo tamo, i već im je jasna razlika. |
O Dečjem selu: postoji pola veka, uzrast štićenika od tri do 25 godinaFoto: ST/Dragan Kadić Ove godine Dečje selo proslavlja 45 god. postojanja. Osnovala ga je organizacija iz Minhena, sada je državna ustanova. Cilj je zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja. Deca i mladi su uzrasta od tri do 25 godina. Selo je svojevremeno otvorila Jovanka Broz, bila je mecena ove ustanove. Selo je to u pravom smislu reči, nema ograde, kapije. Kuće su tipske, imaju svoju kuhinju, kupatilo, dnevni boravak i spavaće sobe. Trenutno ima 100 korisnika, 85 je u selu, 15 je studenata i oni koriste stanove Dečjeg sela u Novom Sadu. U selu su deca iz cele Srbije. |
Sada smo svi na potezuFoto: ST/Dragan Kadić Zbog stroge procedure, a pre svega zaštite privatnosti mališana, nismo ih slikali u Dečjem selu u Sremskoj Kamenici. Poklonima koje smo doneli jako su se obradovali. Kako su nam preneli ljudi iz Dečjeg sela, deca su više nego skromna, nemaju nikakve prohteve i posebne želje. Sve što dobiju, kako se to kaže, njima je kao kuća. Hrana im, naravno, ne treba, ali garderoba i obuća svakako da. Sada smo svi mi na potezu... |